Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 3889/13 од 05.03.2014. године одбијене су као неосноване жалбе браниоца окривљеног Д.О. и Вишег јавног тужиоца у Суботици, а пресуда Вишег суда у Суботици К број 31/13 од 16.09.2013. године, потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног Д.О., адвокат В.Ј.Ђ., због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1. и члана 438. став 1. тачка 8 и 9. ЗКП и због погрешно примењеног закона на чињенично стање утврђено у правноснажној пресуди, чиме је повређен члан 485. став 2. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд побијане пресуде преиначи, тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе или да побијане пресуде укине и предмет врати на посновно суђење.

Разматрајући захтев за заштиту законитости на седници већа одржаној сходно одредбама члана 486. и 487. ЗКП, Врховни касациони суд је нашао да је захтев изјављен од овлашћеног лица, благовремен и дозвољен.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости у смислу члана 488. став 1. ЗКП доставио јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа, о којој није обавештавао јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке. На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Д.О. је неоснован.

Бранилац окривљеног Д.О. у захтеву наводи да се побијане пресуде заснивају на налазу и мишљењу вештака психијатра др Н.В.-М. и у делу у коме је она навела да се са аспекта струке овог вештака, амфитамин третира као синтетичка стимулативна дрога, на који начин је суд препустио вештаку да суди о правним питањима и учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1. ЗКП. Надаље, бранилац окривљеног Д.О. наводи, да суд није потпуно решио предмет оптужбе јер је оптужницом окривљеном било стављено на терет извршење кривичног дела из члана 246. став 1. КЗ, а првостепени суд је, иако је у образложењу навео да те наводе оптужбе није сматрао доказаним, пропустио да у изреку пресуде наведе да окривљеног ослобађа од оптужбе за то кривично дело, а чиме је извршио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 8. ЗКП. У захтеву браниоца окривљеног Д.О. наводи се да је суд самоиницијативно у изреку пресуде унео да је окривљени опојну дрогу држао у мањој количини за сопствену употребу, а чиме је оптужба прекорачена и учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9. ЗКП. У захтеву браниоца окривљеног Д.О. се наводи и да из позитивних прописа произилази да амфитамин није проглашен за опојну дрогу, па је суд на чињенично стање утврђено изреком првостепене пресуде, погрешно применио закон, оглашавајући окривљеног кривим за кривично дело неовлашћено држање опојне дроге из члана 246а КЗ, а чиме је повређен члан 485. став 2. ЗКП.

Изнете наводе захтева, Врховни касациони суд оцењује неоснованим. Наиме, наводе садржане у захтеву за заштиту законитости, бранилац окривљеног Д.О. истицао је и у жалби изјављеној против првостепене пресуде, а другостепени суд је нашао да су ти жалбени наводи неосновани и у образложењу пресуде је дао јасне и довољне разлоге због којих је нашао да је налаз и мишљење вештака др Н.В.-М. – психијатра, законит доказ, да опојне дроге и психотропне супстанце у кривично-правном смислу имају исти третман, да је првостепеном пресудом у потпуности решен предмет оптужбе и да није повређен објективни идентитет оптужбе, које Врховни касациони суд у свему прихвата и у смислу члана 491. став 2. ЗКП на њих упућује.

Из напред наведених разлога, Врховни касациони суд је донео одлуку као у изреци на основу одредбе члана 491. став 1 и 2. ЗКП.

Записничар-саветник,                                                                                               Председник већа-судија,

Татјана Миленковић, с.р.                                                                                         Драгиша Ђорђевић, с.р.