Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 573/2016
01.06.2016. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Невенке Важић, председника већа, Веска Крстајића, Биљане Синановић, Горана Чавлине и Драгана Аћимовића, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Зорицом Стојковић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног Ј.Ђ., због кривичног дела оштећење и уништење туђе ствари из члана 212. став 1. КЗ у стицају са кривичним делом увреда из члана 170. став 1. КЗ, одлучујући о захтеву за заштиту законитости пуномоћника приватних тужилаца Р. и Л.Р., адв. М.Р., поднетом против правноснажне пресуде Вишег суда у Ваљеву Кж1 48/16 од 25.02.2016. године, у седници већа одржаној дана 01.06.2016. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољен, захтев за заштиту законитости пуномоћника приватних тужилаца Р. и Л.Р., адв. М.Р., поднет против правноснажне пресуде Вишег суда у Ваљеву Кж1 48/16 од 25.02.2016. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Убу К бр. 124/14 од 18.11.2015. године ставом I изреке окривљени Л. и Р.Р. оглашени су кривим због кривичног дела у саизвршилаштву лака телесна повреда из члана 122. став 1. у вези члана 33. КЗ за које им је изречена новчана казна у износима од по 25.000,00 динара коју су дужни да плате у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде с`тим да ће суд уколико окривљени не плате новчану казну у том року исту заменити казном затвора, тако што ће се за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан затвора, с`тим да казна затвора по том основу не може бити дужа од шест месеци. Ставом II исте пресуде ослобођени су од казне применом члана 170. став 3. КЗ окривљени Л. и Р.Р. због по једног кривичног дела увреда из члана 170. став 1. КЗ а окривљени Ј.Ђ. због два кривична дела увреда из члана 170. став 1. КЗ. Ставом III изреке пресуде окривљени Ј.Ђ. је на основу члана 423. тачка 2) ЗКП ослобођен од оптужбе да је учинио кривично дело уништење или оштећење туђе ствари из члана 212. став 1. КЗ.

Пресудом Вишег суда у Ваљеву Кж1 48/16 од 25.02.2016. године ставом I усвојена је жалба браниоца окривљеног Ј.Ђ. а првостепена пресуда преиначена у ставовима I и II изреке, тако што је Виши суд у Ваљеву ставом I окривљенима Л. и Р.Р. за кривично дело у саизвршилаштву лака телесна повреда из члана 122. став 1. у вези члана 33. КЗ за које су првостепеном пресудом оглашени кривим, утврдио новчане казне у износима од по 25.000,00 динара, а ставом II изреке, окривљенима Л. и Р.Р. за по једно кривично дело увреде из члана 170. став 1, за која су првостепеном пресудом оглашени кривим утврдио новчане казне у износима од по 10.000,00 динара, и окривљене Л. и Р.Р. осудио на јединствене новчане казне у износима од по 35.000,00 динара, коју су дужни да плате у року од месец дана од дана правноснажности пресуде а уколико окривљени не плате новчане казне у наведеном року, исте ће се заменити тако што ће се за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан казне затвора, с`тим да казна затвора по том основу не може бити дужа од шест месеци, док је окривљени Ј.Ђ. применом члана 423. став 1. тачка 1) ЗКП ослобођен од оптужбе јер дело за које је оптужен по закону није кривично дело увреде из члана 170. став 1. КЗ. Окривљени Л. и Р.Р. обавезани су да окривљеном Ј.Ђ. солидарно плате трошкове кривичног поступка у износу од 132.960,00 динара а да у корист буџетских средстава суда на име паушала плате износе од по 5.000,00 динара, у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде под претњом принудног извршења, док је оштећени Ј.Ђ. ради остваривања имовинскоправног захтева упућен на парницу. Ставом II изреке пресуде одлучено је да пресуда Основног суда у Убу К бр. 124/14 од 18.11.2015. године у ставу III изреке остаје непромењена.