Врховни суд, у већу састављеном од судија: Јасмине Васовић, председника већа, Слободана Велисављевића, Милене Рашић, Гордане Којић и Александра Степановића, чланова већа, са саветником Ирином Ристић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА и др, због кривичног дела тешка крађа из члана 204. став 1. тачка 2) Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Виктора Јухаса Ђурића, поднетoм против правноснажне пресуде Апелационог суда у Београду Кж1 76/26 од 12.02.2026. године, у седници већа одржаној дана 09.06.2026. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољен, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Виктора Јухаса Ђурића, поднет против правноснажне пресуде Апелационог суда у Београду Кж1 76/26 од 12.02.2026. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Великој Плани К. 523/24 од 04.09.2025. године окривљени АА, поред осталих, оглашен је кривим због извршења кривичног дела тешка крађа из члана 204. став 1. тачка 2) КЗ и изречена му је условна осуда тако што му је утврђена казна затвора у трајању од 1 године и одређено да се наведена казна неће извршити уколико окривљени у року од једне године од дана правноснажности пресуде не учини ново кривично дело. Одлучено је о трошковима кривичног поступка и имовинскоправном захтеву оштећеног, а како је то ближе опредељено у изреци пресуде.

Пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 76/26 од 12.02.2026. године усвојена је жалба јавног тужиоца ОЈТ у Великој Плани и пресуда Основног суда у Великој Плани К. 523/24 од 04.09.2025. године преиначена у делу одлуке о кривичној санкцији, тако што је Апелациони суд у Београду окривљеног АА, ББ, за кривично дело тешка крађа из члана 204. став 1. тачка 2) КЗ за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, осудио на казну затвора у трајању од 1 године, а окривљеној ВВ, због кривичног дела тешка крађа из члана 204. став 1. тачка 2) КЗ за које је првостепеном пресудом оглашена кривом, изрекао условну осуду и то тако што јој је утврдио казну затвора у трајању од 1 године и истовремено одредио да се наведена казна неће извршити уколико окривљена у року од 3 године од дана правноснажности пресуде не учини ново кривично дело.

Бранилац окривљеног АА - адвокат Виктор Јухас Ђурић поднео је захтев за заштиту законитости против пресуде Апелационог суда у Београду Кж1 76/26 од 12.02.2026. године и поступка који је претходио њеном доношењу из разлога прописних одредбом члана 485. став 1. тачка 1) у вези тачке 4) и члана 439. тачка 3) ЗКП, са предлогом да Врховни суд укине побијану пресуду или исту преиначи тако што ће окривљеном изрећи „условну казну затвора“.

Врховни суд је у седници већа размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Виктора Јухаса Ђурића па је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП, прописано да због повреда тог законика (члан 74, члан 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члана 439. тачка 1) до 3), и члана 441. ст.3. и 4) учињених у првостепеном поступку пред апелационим судом, окривљени може поднети захтев за заштиту законитости у року од 30 дана од дана када му је достављена правноснажна одлука под условом да је против те одлуке користио редован правни лек.

Из цитираног законског прописа произлази да је један од услова под којима је дозвољено окривљеном, односно његовом браниоцу да поднесе захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке због повреде закона претходно коришћење редовног правног лека (жалба) против одлуке против које се подноси захтев за заштиту законитости.

Како у конкретном случају, против правостепене пресуде (пресуда Основног суда у Великој Плани К. 523/24 од 04.09.2025. године) окривљени није изјавио жалбу, те према томе, против исте није користио редован правни лек, а што представља један од услова под којима окривљени преко браниоца може поднети захтев за заштиту законитости, сходно одредби члана 485. став 4. ЗКП то је Врховни суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, оценио као недозвољен.

Из изнетих разлога, на основу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП Врховни суд је одлучио као у изреци овог решења.

Записничар – саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Председник већа – судија

Ирина Ристић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Јасмина Васовић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић