Врховни суд је у седници већа, испитујући захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у смислу одредбе члана 487. Законика о кривичном поступку, оценио да је захтев недозвољен, из следећих разлога:

Одредбом члана 484. Законика о кривичном поступку прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП).

Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП), окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5) ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тач. 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тачка 1) до 3) и члан 441. ст. 3. и 4. ЗКП, учињених у поступку пред првостепеним и пред апелационим (другостепеним) судом.

У конкретном случају, бранилац окривљеног АА - адвокат Немања Анђелковић, као разлог за подношење захтева истиче повреду закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, која је општег карактера, не наводећи конкретно о којој повреди закона се ради, а у образложењу захтева указује на повреде одредаба члана 475. став 1. тачка 6) ЗКП и 473. став 1. тачка 3) ЗКП, и с тим у вези оспорава разлоге који су изнети у побијаним решењима у вези са оценом суда о подобности нових чињеница и нових доказа за понављање поступка према окривљеном, односно о подобности налаза и мишљења вештака судске медицине из парничног поступка П2 197/21.

Поред тога, наводима захтева се указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП истицањем да „првостепени и другостепени суд у неколико наврата у образложењу износе противречне и нелогичне тврдње за своју одлуку о неподобности новог доказа за понављање поступка“.

Како, дакле, из изнетих навода захтева за заштиту законитости произилази да је захтев поднет због повреде одредаба члана 475. став 1. тачка 6) ЗКП и из члана 473. став 1. тачка 3) ЗКП, те због повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, а што све у смислу члана 485. став 4. ЗКП не представља законом прописане разлоге за подношење овог ванредног правног лека окривљенима преко браниоца, то је Врховни суд поднети захтев одбацио као недозвољен.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези са чланом 485. став 4. ЗКП, донета је одлука као у изреци.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић