Врховни суд је у седници већа, испитујући захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у смислу одредби члана 487. Законика о кривичном поступку, нашао:

Одредбом члана 484. ЗКП прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП). Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП) окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле ограничено је право окривљеног и његовог браниоца на подношење захтева за заштиту законитости у погледу разлога због којих могу поднети овај ванредни правни лек и то таксативним набрајањем повреда закона које су учињене у првостепеном поступку и у поступку пред апелационим односно другостепеним судом и то због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члана 439. тачка 1) до 3) и члана 441. став 3. и 4. ЗКП.

Одредбом члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП прописано је да ће Врховни касациони суд у седници већа решењем одбацити захтев за заштиту законитости, ако је недозвољен (члан 482. став 2, члан 483. и члан 485. став 4. ЗКП).

Бранилац окривљеног, као разлог подношења захтева истиче повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, због којe је подношење захтева дозвољено окривљеном. Међутим, наведену повреду закона суштински образлаже тако што оспорава и полемише са чињеничним утврђењима у правноснажним одлукама, дајући сопствену оцену изведених доказа која је потпуно другачија од оне дате у побијаним пресудама. Ово стога што у захтеву наводи да је одбрана мишљења да не постоји умишљај, како директни тако ни евентуални, јер управо одбрана окривљеног да је уплате вршио у периоду који је обухваћен диспозитивом оптужног акта говоре у прилог томе да на страни окривљеног не постоји умишљај у погледу даваоца издржавања за период од 16.05.2018. године до 02.04.2021. године јер су све уплате везане за овај период, док по претходној пресуди није извршио уплате. По мишљењу одбране у ситацији када је окривљеном онемогућено да означи период за који врши уплату, а имајући у виду да су неспорно све уплатнице које се налазе у спису предмета везане за наведени период, суд је морао у недостатку других доказа да окривљеног ослободи од оптужбе.

Како, дакле, бранилац окривљеног у поднетом захтеву, као разлог побијања правноснажних пресуда, само формално означава повреду закона због које је подношење захтева дозвољено окривљеном, док суштински оспорава чињенично стање утврђено у правноснажним одлукама и оцену доказа дату од стране суда, а што не представља законски разлог због којег је, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, дозвољено подношење овог ванредног правног лека окривљеном и његовом браниоцу због повреде закона, то је Врховни суд захтев окривљеног АА - адвоката Александра Кнежевића, у овом делу, оценио недозвољеним.

Бранилац окривљеног у захтеву наводи и повреду члана 16. ЗКП, јер се судови нису водили навеном одредбом, већ су необразлажући на јасан начин и непоклањањем вере доказима који су ишли у корист окривљеног грубо прекршили цитирану одредбу. Поред наведеног, у преосталом делу захтева бранилац окривљеног оспорава образложење другостепеног суда и наводи да је неоснован закључак суда да је окривљени исте признанице користио у поступку опозива условне осуде, на који начин суштински указује и на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП.

Како, наведене повреде не представљају законски разлог због којег је, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљеном и браниоцу због повреде закона, то је Врховни суд захтев браниоца окривљеног АА - адвоката Александра Кнежевића и у овом делу оценио недозвољеним.

Из изнетих разлога Врховни суд је, на основу одредаба члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 485. став 4. ЗКП захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Александра Кнежевића одбацио као недозвољен.

Записничар-саветник                                                                                             Председник већа-судија

Весна Зарић,с.р.                                                                                                        Милена Рашић,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић