Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА, адвокат Небојша Јанчић, због повреде кривичног закона, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев као основан и укине побијане пресуде и предмет врати првостепеном суду на поновни поступак и одлучивање или преиначи побијане пресуде или утврди повреду закона.

Врховни суд је у седници већа одржаној у смислу одредаба члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног је недозвољен.

Одредбом члана 485. став 1. тач. 1) ЗКП прописано је да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или одлуком у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон, док су ставом 4. наведеног члана прописани услови под којима окривљени, преко свог браниоца, може поднети захтев за заштиту законитости и то такстативним набрајањем повреда закона (члан 74., члан 438. став 1. тач. 1) и 4) и тач. 7) до 10) и став 2. тач. 1), члана 439. тач.1) до 3) и члана 441. став 3. и 4.), које могу бити учињене у првостепеном и поступку пред апелационим, односно другостепеним судом.

Бранилац као разлог подношења захтева не опредељује конкретно ни једну повреду закона која, у смислу цитиране одредбе члана 485. став 4. ЗКП, представља законом дозвољен разлог за подношење захтева за заштиту законитости, већ наводи да је тужилаштво против окривљеног требало да води јединствен кривични поступак због продуженог кривичног дела из члана 61. КЗ, а не да покреће и води два одвојена кривична поступка. Наиме, бранилац истиче у захтеву да поред овог кривичног поступка, за исти догађај окривљеном суди други суд против другог оштећеног, а ради се о истоврсном догађају са двоје различитих оштећених лица. Даље, бранилац цитира дефиницију продуженог кривичног дела из члана 61. КЗ, као и делове изреке и изводи сопствени закључак да како се ради о кривичном делу превара, која је кривично дело против имовине, требало је окривљеном судити у јединственом поступку и донети једну казну – условну осуду. Поред тога, бранилац истиче и сумњу у потпис судије - председника другостепеног већа на одлуци, те истиче да је окривљени невин и да није требало да буде осуђен. Из свега наведеног одбрана изводи закључак да суд није правилно утврдио све околности случаја и чињенично стање, на који начин даје сопствено тумачење утврђеног чињеничног стања и изведених доказа, супротно оцени, чињеничним утврђенима и закључцима нижестепених судова и указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, односно на повреду закона из члана 440. ЗКП.

Имајући у виду да повреде закона на које указује одбрана из члана 440. ЗКП, као и члана 61. ЗКП, не представљају законске разлоге у оквиру повреда побројаних у члану 485. став 4. ЗКП, због којих је подношење захтева за заштиту законитости дозвољено окривљеном преко браниоца, то је исти оцењен као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни суд је, на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Председник већа-судија

Маша Денић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Мирољуб Томић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић