Пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 268/26 од 16.04.2026.године одбијена je као неоснована жалба браниоца осуђеног Саше Глигорића, адвоката Ане Понтрели, изјављена против пресуде Трећег Основног суда у Београду К.бр.935/20- Кв.бр.2601/24 од 30.01.2026.године, па је наведена пресуда потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости је поднела бранилац окривљеног Саше Глигорића, адвокат Ана Понтрели, због повреде закона из члана 439. тачка 1) ЗКП у вези члана 63. КЗ, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев, преиначи побијане пресуде или исте укине и списе предмета врати на поновно одлучивање.

Врховни суд је у седници већа, испитујући захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у смислу одредби члана 487. Законика о кривичном поступку, оценио да је захтев недозвољен, из следећих разлога:

Одредбом члана 484. ЗКП прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП). Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 2. у вези става 1. тачка 1) ЗКП) окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), такав захтев може поднети ако је правоснажном одлуком или у поступку који је претходио њеном доношењу, повређена одредба кривичног поступка и то прпописане чланом 485.став 4. ЗКП или ако је на чињенично стање утврђено у правоснажној одлуци погрешно примењен закон. Право окривљеног и његовог браниоца на подношење захтева за заштиту законитости због повреде ЗКП је ограничено таксативним набрајањем повреда закона које су учињене у првостепеном поступку и у поступку пред апелационим односно другостепеним судом (члан 485. став 4. ЗКП) те се захтев може поднети због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члана 439. тачка 1) до 3) и члана 441. став 3. и 4. ЗКП.

Бранилац окривљеног Саше Глигорића, адвокат Ана Понтрели у захтеву за заштиту законитости истиче повреду закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, која представља законом дозвољен разлог за подношење захтева за заштиту законитости.

Међутим, бранилац у захтеву за заштиту законитости не образлаже због чега сматра да дело за које је окривљени оглашен кривим није кривично дело, већ истиче да је суд приликом изрицања јединствене казне затвора само навео да је имао у виду утврђене казне и све олакшавајуће и отежавајуће околности и да сматра да ће се изреченом казном постићи сврха кажњавања, али без навођења које конкретне околности су узете у обзир приликом одређивања јединствене казне, као што су ранији живот осуђеног, личне прилике, околности извршења кривичног дела и слично, чиме је повређена одредба члана 54. КЗ, која прописује општа правила о одмеравању казне. Бранилац још истиче да нижестепени судови нису навели разлоге који објашњавају на који је начин чињеница да су за казне из три пресуде били испуњени сви законски услови за примену института продуженог кривичног дела из члана 61. КЗ, а за која је суђено у једном поступку, утицала на избор јединствене казне затвора. По оцени браниоца, у конкретном случају је повређена и одредба члана 63. КЗ, јер из изреке пресуде не произилази недвосмислено које време лишења слободе се урачунава у јединствену казну затвора, која казна је већ издржана, нити је могуће утврдити да ли су поједини периоди лишења слободе већ обухваћени ранијим правноснажним одлукама, као и да су опречни извештаји одељења за извршење кривичних санкција, па се из побијаних пресуда не може јасно утврдити коју казну затвора је окривљени већ издржао. На крају, бранилац сматра да извештај матичне евиденције КПЗ Пожаревац не може бити веродостојан, јер исти само спроводи одлуке суда, а не одлучује по редоследу по коме ће лице издржавати казне затвора на које је осуђен. На овај начин, бранилац окривљеног суштински указује на повреду закона из члана 441. став 1. ЗКП.

У осталом делу захтева бранилац окривљеног истиче да првостепена пресуда не садржи разлоге о одлучним чињеница од значаја за одмеравање казне, односно да пресуда не садржи разлоге зашто је суд изабрао казну која је значајно била ближе збиру утврђених казни, а није изабрао другу законски могућу варијанту, која би била ближа најтежој утврђеној казни, нити пресуда садржи разлоге како је суд применио принцип из члана 60. КЗ, као и да не садржи разлоге који објашњавају однос између најтеже казне плус повећање, нити разлоге због чега је повећање баш толико. Такође, бранилац је истакао да је изрека пресуде нејасна и противречна у делу који се односи на урачунавање времена лишења слободе у јединствену казну затвора. На овај начин бранилац окривљеног суштински указује на повреду закона из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП.

Како повреде одредби чланова 438. став 2. тачка 2) и 441. став 1. ЗКП не представљају законске разлоге због којих је у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП дозвољено подношење захтева за заштиту законитости, то је Врховни суд захтев браниоца окривљеног окривљеног Саше Глигорића, адвоката Ане Понтрели, оценио недозвољеним.

Из напред изнетих разлога Врховни суд је, на основу одредаба члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП одлучио као у изреци решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Председник већа-судија

Немања Симићевић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Светлана Томић Јокић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић