Применом одредбе члана 335. ЗОБС окривљеном је кумулативно изречено шест казнених поена.

Окривљени је обавезан да на име трошкова поступка плати паушални износ од 1.000,00 динара у истом року као и новчану казну под претњом принудне наплате.

Против наведене правноснажне пресуде Републички јавни тужилац, подигао је захтев за заштиту законитости Птз 253/14 од 25.07.2014. године, због битне повреде одредаба прекршајног поступка из члана 234. став 2. у вези члана 160. и члана 147. став 3. Закона о прекршајима, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев и укине побијану пресуду и предмет врати првостепеном суду на поновни поступак и одлуку.

Врховни касациони суд одржао седницу већа, о којој је у смислу члана 286. став 2. ЗПР („Службени гласник РС“ број 65/13), обавестио Републичког јавног тужиоца, на којој је размотрио списе предмета са пресудом против које је захтев за заштиту законитости подигнут, па је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца је основан.

Основано Републички јавни тужилац у захтеву за заштиту законитости наводи да је Прекршајни суд у Београду у поступку доношења првостепене пресуде повредио право на одбрану окривљеног, и учинио битну повреду одредаба прекршајног поступка из члана 234. став 2. у вези члана 160. и члана 147. став 1. Закона о прекршајима („Службени гласник РС“ број 101/2005, 116/2008, 111/2009, у даљем тексту раније важећи ЗПР), према којем се оцењује законитост побијане пресуде, сходно одредби члана 340. став 1. сада важећег ЗПР, који се примењује од 01.03.2014. године.

Из списа предмета произилази да је Прекршајном суду у Београду 09.03.2012. године на основу члана 154. Закона о прекршајима поднет захтев за покретање прекршајног поступка против окривљеног Д.Б. због прекршаја из члана 332. став 1. тачка 77. ЗОБС-а, да Прекршајни суд против окривљеног није донео решење о покретању прекршајног поступка, да првостепена пресуда није уредно уручена окривљеном, а да је дана 26.08.2013. године суд ставио клаузулу правноснажности а дана 11.09.2013. године клаузулу извршности првостепене пресуде и да је 19.12.2013. године донео решење о замени неуплаћене новчане казне у казну затвора, и да ово решење такође није уручено окривљеном.

По налажењу Врховног касационог суда, првостепена пресуда је донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 234. став 2. у вези члана 160. и члана 147. раније важећег ЗПР.

Наиме, одредбом члана 160. став 4. раније важећег ЗПР, прописано је да се поступак води само у погледу оног прекршаја и против оног окривљеног на који се односи решење, односно закључак о покретању прекршајног поступка. Како је пресудом Прекршајног суда у Београду Пр 78-130469/12 од 16.01.2013. године окривљени Д.Б. оглашен кривим за прекршај из члана 332. став 1. тачка 77. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, кажњен новчаном казном, и изречена му заштитна мера забране управљања моторним возилом, а против кога Прекршајни суд у Београду није сагласно члану 160. став 4. раније важећег ЗПР покренуо прекршајни поступак, то је по налажењу овог суда првостепена пресуда донета уз битну повреду одредаба прекршајног поступка у смислу члана 234. став 2. у вези члана 160. раније важећег ЗПР. Такође, првостепена пресуда није уручена окривљеном ни лично ни на који други законом прописан начин те су тиме повређене одредбе члана 147. раније важећег ЗПР.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд налази да су у прекршајном поступку учињене битне повреде одредаба прекршајног поступка, то јест да је повређено право на одбрану окривљеног, а што је било од утицаја на законито и правилно доношење одлуке, а што би довело до укидања првостепене пресуде.

Међутим, имајући у виду одредбу члана 76. став 7. ранијег важећег ЗПР, који прописује да прекршајно гоњење застарева у сваком случају кад протекне два пута онолико времена колико се по закону тражи и за застарелост гоњења, а да је окривљени оглашен кривим за прекршај који је извршен дана 25.02.2012. године, то је сходно напред наведеној законској одредби дана 25.02.2014. године наступила апсолутна застарелост прекршајног гоњења.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је усвојио захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца и преиначиo првостепену пресуду тако што је обуставио поступак против окривљеног Д.Б. на основу члана 286. став 1. и чл. 287. став 4. у вези чл. 248. став 1. тачка 6. Закона о прекршајима („Службени гласник РС“ број 65/13), и одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                         Председник већа-судија

Мила Ристић,с.р.                                                                                   Невенка Важић,с.р.