Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, браниоцу мал. сада пунолетног АА, адв. Биљани Кајганић, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца мал. сада пунолетног АА, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са правноснажним одлукама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода изнетих у захтеву нашао:

Основано Републички јавни тужилац у захтеву за заштиту законитости указује да су побијаним решењима учињене повреде закона из члана 441. став 4. у вези члана 261. став 2. тачка 7. ЗКП и члана 79. став 1. Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривично –правној заштити малолетних лица.

Наиме, из списа предмета произилази да је Виши суд у Београду одлучујући о захтеву браниоца мал. сада пунолетног АА, адв. Биљане Кајганић, о трошковима кривичног поступка нашао да је исти основан за износ од 39.000,00 динара, док је одбио захтев у преосталом износу од 18.000,00 динара, а који се односи на трошкове поступка на име радњи предузетих од стране изабраног браниоца у ПС Нови Београд дана 20.09.2017. године.

Доношењем наведеног решења, учињена је повреда одредаба кривичног поступка из члана 261. став 2. тачка 7) ЗКП, у вези члана 79. став 1. Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривично – правној заштити малолетних лица, јер окривљеном нису признати трошкови поступка на име радњи предузетих од стране изабраног браниоца у ПС Нови Београд дана 20.09.2017. године, а иста повреда закона учињена је и доношењем другостепеног решења којим је жалба браниоца окривљеног одбијена као неоснована.

Одредбом члана 49. став 1. ЗМ прописано је да малолетник мора имати браниоца приликом првог саслушања, као и током читавог поступка, а ставом два истог члана прописано је да, ако сам малолетник, његов законски заступник или сродник не узму браниоца, њега ће по службеној дужности поставити судија за малолетнике.

Одредбом члана 79. став 1. ЗМ, прописано је, између осталог, да суд може малолетника обавезати на плаћање трошкова кривичног поступка само ако је малолетнику изрекао казну. Ако је према малолетнику изречена васпитна мера или је поступак обустављен, трошкови поступка падају на терет буџетских средства.

Одредбом члана 261. став 2. тачка 7) ЗКП, прописано је да трошкови кривичног поступка обухватају и награду и нужне издатке браниоца, при чему закон не прави разлику између изабраног браниоца и браниоца постављеног по службеној дужности.

Према одредби члана 261. став 1. ЗКП, трошкови кривичног поступка су издаци учињени поводом поступка, од његовог покретања до његовог завршетка, а одредбом члана 2. став 14. ЗКП, одређено је значење израза „поступак“, који се односи на предистражни поступак и кривични поступак.

С тога, када је реч о трошковима који се односе на награду браниоца за приступање саслушању у полицији, јасно је да се ради о трошковима насталим поводом поступка, нарочито када се има у виду да се записник о тој доказној радњи, под условима прописани Закоником о кривичном поступку, може користити као доказ у кривичном поступку.

Одредбом члана 261. став 6. ЗКП, предвиђено је да трошкове предистражног поступка који се односе на награду и нужне издатке браниоца кога је одредила полиција, исплаћује тај орган. Међутим у случају изабраног браниоца, као у овом случају, трошкови које је окривљени имао ангажовањем браниоца у предистражном поступку, морају се сматрати трошковима кривичног поступка о којима се одлучује у складу са одредбом члана 263-265. ЗКП и не могу падати на терет органа унутрашњих послова, како је то наведено у побијаним решењима.

Одбијањем захтева браниоца малолетног сада пунолетног АА, адв. Биљане Кајганић, за исплату трошкова кривичног поступка на име радњи предузетих од стране изабраног браниоца у ПС Нови Београд, Виши суд у Београду, побијаним решењима учинио је повреду закона из члана 441. став 4. у вези члана 261. став 2. тачка 7) у вези члана 79. став 1. Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривично – правној заштити малолетних лица, на шта се основано указује у поднетом захтеву.

С тога је, Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца, усвојио као основан, укинуо побијана решења и предмет вратио Вишем суду у Београду на поновно одлучивање.

У поновном поступку, Виши суд у Београду ће имати у виду примедбе наведене у овој пресуди и донети правилну, јасну и на закону засновану одлуку.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП, одлучио као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                  Председник већа-судија

Мила Ристић,с.р.                                                                                                                           Невенка Важић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић