Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 По1 5/24 од 14.05.2024. године делимичним усвајањем жалби окривљеног АА и његовог браниоца, преиначена је, у делу одлуке о казни и у делу имовинскоправног захтева, пресуда Вишег суда у Краљеву, Посебно одељење за сузбијање корупције К По4 77/23 од 30.01.2024. године, па је окривљени АА због продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 1. у вези члана 61. Кривичног законика, за које је првостепеном пресудом оглашне кривим, осуђен на казну затвора у трајању од 1 (једне) године, коју ће издржати у заводу за извршење казне затвора, док се у делу имовинскоправног захтева, Универзитет у Крагујевцу и Факултет ... наука у Крагујевцу, упућују на парнични поступак, ради остваривања имовинскоправног захтева, сходно одредби члана 258. став 4. ЗКП, а у преосталом делу жалбе окривљеног и његовог браниоца, као и жалба јавног тужиоца ВЈТ у Краљеву, Посебно одељење за сузбијање корупције, у целости, одбијене су као неосноване и првостепена пресуда је у непреиначеном делу потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, захтеве за заштиту законитости благовремено су поднели:

- бранилац окривљеног АА, адвокат Владан Златић, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни суд укине побијане пресуде и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или да исте преиначи и окривљеног ослободи од оптужбе, као и од изречене мере безбедности, а затим утврди да је наступила релативна застарелост кривичног гоњења или да одреди да окривљени казну на коју је осуђен издржава у кућним условима.

- бранилац окривљеног АА, адвокат Драган Лазаревић, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 8) ЗКП и повреда кривичног закона из члана 439. тачка 2) и 3) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев и укине побијане пресуде и предмет врати на поновно суђење првостепеном суду, пред измењеним већем или да исте преиначи и према окривљеном донесе пресуду којом се оптужба одбија.

Врховни суд је доставио примерке захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку и у седници већа коју је одржао без обавештења Врховног јавног тужиоца и бранилаца окривљеног АА, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са одлукама против којих су захтеви за заштиту законитости поднети, па је нашао:

Захтеви за заштиту законитости бранилаца окривљеног АА, су неосновани.

Бранилац окривљеног АА, адвокат Владан Златић, као разлог подношења захтева за заштиту законитости наводи одредбу општег карактера – из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, које прописује оквирно разлоге за подношење захтева за заштиту законитости, а коју у образложењу захтева конкретизује наводима који представљају битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, истицањем да је закључак нижестепених судова о прекиду застарелости кривичног гоњења окривљеног погрешан, јер је заснован на погрешној примени одредбе члана 104. став 4. Кривичног законика, у ситуацији у којој за то нису испуњени законски услови. У вези са тим бранилац полази од тога да је предметно кривично дело из члана 359. став 1. у вези члана 61. Кривичног законика извршено у периоду 2013.-2014. године, док се као основ за прекид застарелости узима касније кривично дело – из члана 344. став 2. у вези става 1. Кривичног законика, за које је окривљени осуђен 2018. године, које по својој правној природи и тежини не представља исто тако тешко или теже кривично дело, већ је реч о битно различитом и лакшем делу, са другачијим последицама и карактером, за које је при томе наступила рехабилитација, па исто не може бити основ за прекид застарелости.

Међутим, исте наводе, садржане у захтеву за заштиту законитости, одбрана окривљеног истицала је и у жалби изјављеној против пресуде Вишег суда у Краљеву, Посебно одељење за сузбијање корупције К По4 77/23 од 30.01.2024. године, а Апелациони суд у Крагујевцу, као другостепени, је нашао да су ти жалбени наводи неосновани, налазећи да у конкретном случају није наступила застарелост кривичног гоњења окривљеног АА због кривичног дела – из члана 359. став 1. у вези члана 61. Кривичног законика, будући да је ток застарелости прекинут у смислу одредбе члана 104. став 4. Кривичног законика, јер је окривљени у време док је текао рок застарелости за предметно кривично дело учинио ново кривично дело - из члана 344. став 2. у вези става 1. Кривичног законика, за које је правноснажно осуђен пресудом Основног суда у Каргујевцу К 1358/17 од 15.11.2018. године, потврђена пресудом Вишег суда у Крагујевцу Кж1 180/19 од 28.03.2019. године, које дело је према запрећеној казни, исте тежине као и предметно кривично дело, о чему је на страни 6. у последњем пасусу и на страни 7. у првом пасусу образложења пресуде Кж1 По1 5/24 од 14.05.2024. године, изнео разлоге које у свему прихвата Врховни суд и на исте упућује, сходно одредби члана 491. став 2. ЗКП, па су самим тим супротни наводи овог браниоца, којима се указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, оцењени као неосновани.

Бранилац окривљеног АА, адвокат Драган Лазаревић, као разлог подношења захтева за заштиту законитости наводи битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 8) ЗКП, истицањем да су у изреци пресуде описане радње окривљеног, као и период извршења кривичног дела - од 13.09.2013. године до 01.10.2014. године, али није наведена последица продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 1. у вези члана 61. Кривичног законика, које је окривљеном АА, стављено на терет оптужним актом Вишег јавног тужиоца у Краљеву, Посебно одељење за сузбијање корупције Кто – Ко 92/22 од 28.10.2022. године, из чега закључује да предмет оптужбе није у потпуности решен, при чему као „практичну“ последицу ове повреде закона, наводи да је у време доношења првостепене и другостепене пресуде, наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења окривљеног, чиме указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП.

Изнете наводе захтева за заштиту законитости, Врховни суд оцењује као неосноване, из следећих разлога:

Битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 8) ЗКП, постоји уколико пресудом није потпуно решен предмет оптужбе, па се о овој битној повреди одредаба кривичног поступка може говорити само када суд у пресуди није одлучио о некој тачки оптужбе, односно уколико није донео одлуку о неком кривичном делу које је окривљеном стављено на терет, што овде није случај. Наиме, у конкретном случају је правноснажним пресудама одлучено о свим тачкама оптужбе, па се неосновано захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Драгана Лазаревића истиче да су побијане пресуде донете уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 8) ЗКП.

Наводи браниоца о изостанку последице кривичног дела, евентуално могу представљати повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП. Међутим, из изреке правноснажне пресуде јасно произилазе сва законска обележја продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 1. у вези члана 61. Кривичног законика, за које је окривљени АА оглашен кривим, и то како објективна, тако и субјективна обележја.

Наиме, објективна обележја дела огледају се у томе што је окривљени, као ... Факултета ... наука, Универзитета у Крагујевцу, у оквиру продуженог кривичног дела, у два временски одређена периода (од 13.09.2013. године до 01.10.2014. године и од 12.06.2014. године до краја октобра 2015. године) искоришћавањем свог службеног положаја и прекорачењем граница овлашћења, другим лицима прибавио корист, и то тако што је, супротно прописима Универзитета, доношењем већег броја појединачних решења омогућавао већем броју студената прелаз и упис на студије уз признавање претходно остварених испита, као и потписивањем диплома, формализовао стицање одговарајућег стручног односно академског звања, чиме је Факултету ... наука у Крагујевцу и Универзитету у Крагујевцу нанета штета.

Из изреке правноснажне пресуде, произилазе и субјективна обележја дела, која се тичу урачунљивости и умишљаја (свест и воља) окривљеног за извршење дела, која укључује и свест о забрањености дела.

Стога су неосновани наводи браниоца окривљеног АА, адвоката Драгана Лазаревића, који представљају повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, а који се односе на то да је из изреке правноснажне пресуде изостала последица дела, будући да из исте произилази како прибављена корист, тако и настала штета, као последице јасно описаних радњи окривљеног АА.

Поред овога, неосновани су и напред изнети наводи браниоца којима се указује да је у време доношења првостепене и другостепене пресуде, наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења окривљеног, који по својој природи представљају битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП.

Наиме, у конкретном случају ради се о продуженом кривичном делу злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 1. у вези члана 61. Кривичног законика, за које је окривљени правноснажно оглашен кривим, код кога су радње извршења предузимане у оквиру дужег временског периода, и то у периоду од 13.09.2013. године до 01.10.2014. године, односно од 12.06.2014. године до краја октобра 2015. године, па се временом извршења сматра време када су довршене радње извршења, а што је последњег дана престанка противправног стања, од када се и рачуна рок застарелости кривичног гоњења.

Како је за предметно кривично дело прописана казна затвора у трајању од шест месеци до пет година, то у смислу одредби чланова 103. тачка 4) и 104. тачка 6) Кривичног законика, апсолутна застарелост кривичног гоњења наступа протеком десет година од дана извршења кривичног дела, па би у конкретном случају застарелост кривичног гоњења наступила 01.10.2024. године односно карајем октобра 2025. године.

Имајући у виду да је првостепена пресуда донета 30.01.2024. године, а другостепена пресуда, којом је овај кривични поступак правноснажно окончан, донета је дана 14.05.2024. године, очигледно је да до наступања апсолутне застарелости ни у једној фази поступка није дошло, то самим тим, по оцени Врховног суда, у конкретном случају није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Драгана Лазаревића.

Као разлог подношења захтева исти бранилац истиче повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, међутим наводима изнетим у погледу ове повреде бранилац суштински оспорава чињенично стање (члан 440. ЗКП), изношењем сопственог становишта, да окривљени АА, као ... факултета, нема својство службеног лица у смислу члана 112. став 3. тачка 3) Кривичног законика, будући да му, по његовом мишљењу, нису поверена јавна овлашћења, већ да обавља послове управљања и руковођења у оквиру делатности правног лица, па полазећи од таквог тумачења, закључује да се у конкретном случају евентуално може радити о кривичном делу из члана 227. Кривичног законика.

Исте наводе у погледу својства окривљеног као службеног лица износи и бранилац окривљеног АА, адвокат Владан Златић, с тим што у вези са тим, указује и на битну повреду одредба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, истицањем да су из образложења пресуде изостали разлози о томе због чега је окривљени квалификован као службено, а не одговорно лице.

Повреду одредбе члана 440. ЗКП представљају и наводи браниоца окривљеног АА, адвоката Владана Златића, којима се оспорава постојање односа између учесника и полемише са утврђеним чињеничним околностима, као и наводи којима овај бранилац оспорава одлуку о трошковима поступка, а којима суштински доводи у питање постојање и висину досуђених трошкова поступка оштећеном, са посебним акцентом на постојање доказа о плаћеном ПДВ на адвокатске услуге.

Наводи захтева којима бранилац окривљеног АА, адвокат Драган Лазаревић, указује да је ранија осуда окривљеног, иако брисана рехабилитацијом, у смислу члана 97. став 1. Кривичног законика, неправилно цењена као отежавајућа околност, по својој суштини односе се на вредновање околности од значаја за одмеравање казне и представљају повреду одредбе члана 441. став 1. ЗКП, а не повреду кривичног закона из члана 439. тачка 3) ЗКП, коју бранилац наводи као разлог подношења захтева.

Поред овога, бранилац окривљеног АА, адвокат Владан Златић, преосталим наводима поднетог захтева, суштински изражавајући неслагање са начином вођења поступка, истиче повреду одредбе члана 40. ЗКП, те надаље указује да другостепени суд није ценио жалбене наводе изнете у погледу непримењивања релевантног Правилника о мобилности студената и преношењу ЕСП бодова, што по оцени овог суда представља повреду одредбе члана 460. ЗКП, док наводима, који се односе на одбијање доказних предлога, овај бранилац указује на повреду одредбе члана 395. ЗКП.

Како чланом 485. став 4. ЗКП који прописује разлоге због којих окривљени односно његов бранилац сходно правима која има у поступку у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, као ни због повреда одредби чланова 40, 395, 440, 460. и 441. став 1. ЗКП и члана 97. став 1. Кривичног законика, то се Врховни суд у разматрање и оцену, захтева за заштиту законитости бранилаца окривљеног, у овим деловима, није није упуштао.

Са изнетих разлога, Врховни суд, је на основу члана 491. став 1. и 2. ЗКП, одлучио као у изреци пресуде.

Записничар-саветник,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Председник већа-судија,

Андреа Јаковљевић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Светлана Томић Јокић,с.р.

      За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић