Врховни касациони суд је у седници већа размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости је неблаговремен у делу који се односи на правноснажну пресуду Основног суда у Бујановцу К 136/15 од 08.10.2015. године док је у делу који се односи на решење Вишег суда у Врању Кж1 51/16 од 13.10.2016. године недозвољен.

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП, прописано је да због повреде тог законика (члан 74, члан 438. став 1. тачка 1. и 4. и тачка 7. до 10, и став 2. тачка 1. члан 439. тачка 1. до 3. и члан 441. став 3. и 4. ЗКП) учињених у првостепеном поступку и поступку пред жалбеним судом, окривљени може поднети захтев за заштиту законитости у року од 30 дана од дана када му је достављена правноснажна одлука, под условом да је против те одлуке користио редовни правни лек. Овај рок важи и рачуна се исто и за браниоца окривљеног, с обзиром на одредбу члана 71. тачка 5. ЗКП, којом су права браниоца одређена и ограничена садржином права окривљеног.

Из списа предмета се утврђује да је првостепену пресуду К 136/15 од 08.10.2015. године Основни суд у Бујановцу донео након одржаног главног претреса на коме је окривљеном, на предлог јавног тужиоца, суђено у одсуству, да окривљеном пресуда није могла бити достављена на адреси из списа већ је достава пресуде извршена истицањем исте на огласну таблу суда дана 28.10.2015. године и скинута 06.11.2015. године.

Одредбом члана 246. став 1. ЗКП прописано је да ако се достављање писмена окривљеном не може извршити на адресу о којој је обавестио орган поступка, писмено ће се истаћи на огласној табли и по протеку рока од 8 дана од дана истицања писмена сматра се да је достављање извршено.

Како је, дакле, првостепена пресуда скинута са огласне табле дана 06.11.2015. године, тај датум сматра се датумом када је окривљеном достављена првостепена пресуда и од тог дана тече рок од 30 дана, који је прописан одредбом члана 485. став 3. и 4. ЗКП за подношење захтева за заштиту законитости.

Како је бранилац окривљеног захтев за заштиту законитости поднео препорученом пошиљком дана 26.12.2016. године, дакле по протеку рока од 30 дана, то је захтев за заштиту законитости у делу који се односи на пресуду Основног суда у Бујановцу неблаговремен.

У делу захтева који се односи на решење Вишег суда у Врању Кж1 51/16 од 13.10.2016. године бранилац окривљеног не указује конкретно ни на једну повреду закона која у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП може бити дозвољен разлог за подношење захтева за заштиту законитости, већ износи чињенице на које је указивао и у захтеву за понављање кривичног поступка окончаног правноснажном пресудом Основног суда у Бујановцу К 136/15 од 08.10.2015. године. Чињенично стање, међутим, у смислу цитиране одредбе члана 485. став 4. ЗКП не представља законом дозвољен разлог за подношење захтева за заштиту законитости. Осим тога, предметни захтев поднет је против одлуке суда поводом захтева за понављање кривичног поступка, а Врховни касациони суд приликом одлучивања о захтеву за заштиту законитости није овлашћен да цени испуњеност разлога за понављање кривичног поступка који се односе на чињенично стање.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је, на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 1. и 2. у вези члана 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар - саветник                                                                                                     Председник већа-судија

Драгана Вуксановић,с.р.                                                                                                 Радмила Драгичевић Дичић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић