Обавезан је окривљени Стефан Митровић да суду плати трошкове кривичног поступка, о чијој висини ће бити одлучено посебним решењем, а на име паушала износ од 5.000,00 динара, у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 386/19 од 11.06.2019. године, делимичним усвајањем жалбе браниоца окривљеног Стефана Митровића преиначена је пресуда Вишег суда у Краљеву 2К 21/18 од 22.03.2019. године, само у погледу правне оцене дела, тако што је Апелациони суд у Крагујевцу радње описане под тачком 1, 2 и 3 првостепене пресуде, због којих је окривљени Стефан Митровић оглашен кривим, правно квалификовао као кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ, за које га је осудио на казну затвора у трајању од 3 године, у коју му је урачунао време проведено у притвору од 19.03. до 13.04.2018. године, док је у преосталом делу жалбу браниоца окривљеног одбио као неосновану и пресуду Вишег суда у Краљеву 2К 21/18 од 22.03.2019. године, у непреиначеном делу потврдио.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног Стефана Митровића, адвокат Душан Сакић, у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев за заштиту законитости, побијане пресуде укине и предмет врати на поновно одлучивање првостепеном суду.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку и, у седници већа, коју је одржао без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета, са одлукама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Стефана Митровића, адвоката Душана Сакића, у односу на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, је неоснован.

Као разлог подношења захтева за заштиту законитости бранилац окривљнеог у поднетом захтеву означава битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП и исту образлаже тако што наводи да је суд у конкретном случају правноснажну пресуду засновао на доказу на коме се по одредбама Законика о кривичном поступку пресуда не може заснивати. Као незаконит доказ бранилац окривљеног означава исказ окривљеног АА дат пред надлежним јавним тужиоцем у предмету Вишег јавног тужилаштва у Краљеву КТИ.бр.6/18 дана 17.03.2018. године, јер по становишту одбране, једна пресуда којом се осуђени, у конкретном случају Стефан Митровић оглашава кривим не може се искључиво, а ни у одлучујућој мери заснивати на исказу саокривљеног прибављеном у другом кривичном поступку, уколико окривљени није имао могућности да побије његову веродостојност услед неприсуствовања извођењу те доказне радње. При томе, окривљени Стефан Митровић је био доведен пред свршен чин, тако што је на претресу могао само да се упозна са садржином исказа АА, у складу са чланом 406. став 1. тачка 5) ЗКП, а који исказ је саокривљени АА дао два дана пре хапшења Стефана Митровића у Вишем јавном тужилаштву у Краљеву, а из којих разлога се, по ставу одбране на таквом доказу, пресуда не може искључиво, али ни у одлучујућој мери заснивати, у погледу утврђивања чињенице да ли се ради о омогућавању уживања опојне дроге из члана 247. став 1. КЗ или пак о продаји исте или у трећем случају превожењу ради продаје, или пак омогућавању кроз превожење ради коришћења за сопствене потребе.

Супротно истакнутим наводима, Врховни касациони суд налази да правноснажна пресуда није заснована на незаконитом доказу, па стога иста није донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП.

Наиме, одредбом члана 406. став 1. и 5. ЗКП прописано је да осим у случајевима посебно прописаним у том законику, упознавање са садржином записника о исказима сведока, саоптужених или већ осуђених саучесника у кривичном делу, као и записника о налазу и мишљењу вештака, може се по одлуци већа обавити сходном применом члана 405. тог законика ако: (став 1) је реч о исказу саоптуженог према којем је кривични поступак раздвојен или је већ окончан правноснажном осуђујућом пресудом (став 5).

Из списа предмета произилази да је на главном претресу дана 04.02.2019. године, на основу одредбе члана 406. став 1. тачка 5) ЗКП, донето решење и прочитана одбрана осумњиченог АА дата на записнику ВЈТ Краљево КТИ.бр.6/18 од 17.03.2018. године у истрази која је против њега и окривљеног Стефана Митровића вођена у тада јединственом поступку пред Вишим јавним тужиоцем у Краљеву у предмету КТИ.бр.6/18. Супротно наводима браниоца окривљеног Стефана Митровића у захтеву за заштиту законитости, истрага је вођена против обојице окривљених и оптужница Вишег јавног тужиоца у Краљеву КТО.бр.16/18 од 10.04.2018. године подигнута је против обојице окривљених (окривљеног АА и окривљеног Стефана Митровића), те је између припремног рочишта и главног претреса у предмету Вишег суда у Краљеву К 21/18 окривљени АА постигао споразум о признању кривичног дела са ВЈТ Краљево, након чега је донета пресуда Вишег суда у Краљеву СПК.бр.19/18 од 12.02.2019. године, којом је окривљени АА оглашен кривим због продуженог кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. у вези члана 61. КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од 1. године, у коју му је урачунато и време проведено у задржавању од 16.03.2018. године до 17.03.2018.године, а коју казну затвора ће окривљени АА извршавати тако што ће је издржавати у просторијама у којима станује уз примену електронског надзора.

Применом одредбе члана 406. став 1. тачка 5) првостепени суд се упознао са записником о исказу саоптуженог АА, као саоптуженом према коме је поступак правноснажно окончан што управо представља законом предвиђену могућност за извођење овог доказа на наведени начин, те су због тога наводи браниоца окривљеног Стефана Митровића да се ради о недозвољеном доказу неосновани.

Стога Врховни касациони суд налази да су у конкретном случају неосновани наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног о учињеној битној повреди одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП.

При томе, наводи браниоца којима указује да су побијане правноснажне пресуде засноване искључиво на исказу саокривљеног АА, по мишљењу Врховног касационог суда су неосновани, с обзиром на то да је, поред наведеног исказа, чињенично стање утврђено и на основу материјалних доказа у списима – записника о претресању стана и других просторија, потврде о привремено одузетим предметима, фототехничке документације, записника о вештачењу НКТ Центра, Одсека КТЦ у Ужицу, налаза и мишљења вештака Захарија Луковића ...

У преосталом делу захтева бранилац окривљеног указује да нема доказа да је окривљени опојну дрогу продавао из чега извлачи закључак да нема доказа да је окривљени извршио кривично дело за које је оглашен кривим побијаним пресудама и да би се у конкретном случају, а имајући у виду одбрану окривљеног Стефана Митровића могло радити о кривичном делу омогућавање уживања опојних дрога из члана 247. став 1. КЗ, јер осим његове одбране других законитих доказа нема. На изнети начин бранилац указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, износећи своје чињеничне закључке другачије од оних утврђених побијаним пресудама, и на таквим чињеничним закључцима заснива своју правну квалификацију.

Међутим, погрешно и непотпуно чињенично стање, сходно члану 485. став 4. ЗКП не представља законом дозвољен разлог за подношење захтева за заштиту законитости окривљеном и његовом браниоцу (члан 71. тачка 5) ЗКП), због чега је Врховни касациони суд захтев браниоца у наведеном делу одбацио као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у односу на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП на основу члана 491. став 1. ЗКП одбио као неоснован, док је захтев у осталом делу на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП одбацио као недозвољен и одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                      Председник већа-судија

Ирина Ристић,с.р.                                                                                                              Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић