Врховни суд, у већу састављеном од судија: Гордане Којић, председника већа, Александра Степановића, Татјане Вуковић, Слободана Велисављевића и Светлане Томић Јокић, чланова већа, са саветником Врховног суда Снежаном Лазин, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због продуженог кривичног дела пореска утаја из члана 225. став 2. у вези става 1. и члана 61. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Зорана Младеновића, поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Лесковцу 9К.бр.165/2020 од 18.11.2024. године и Апелационог суда у Нишу 17Кж1.бр.115/25 од 10.04.2025. године, у седници већа одржаној дана 03.09.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као неблаговремен, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Зорана Младеновића, поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Лесковцу 9К.бр.165/2020 од 18.11.2024. године и Апелационог суда у Нишу 17Кж1.бр.115/25 од 10.04.2025. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Лесковцу 9К.бр.165/2020 од 18.11.2024. године окривљени АА је оглашен кривим због извршења продуженог кривичног дела пореска утаја из члана 225. став 2. у вези става 1. и члана 61. КЗ и изречена му је условна осуда тако што му је утврђена казна затвора у трајању од 1 (једне) године и одређено је да се иста неће извршити уколико окривљени за време проверавања од 2 (две) године по правноснажности пресуде не учини ново кривично дело, те је окривљени истовремено осуђен на новчану казну у износу од 100.000,00 (стохиљада) динара коју је дужан да плати у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, а уколико то не учини иста ће се извршити тако што ће се за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан затвора.

Истом пресудом окривљени је обавезан да на име трошкова кривичног поступка плати Основном јавном тужилаштву у Лесковцу износ од 11.533,36 динара, а суду износ од 44.958,73 динара, као и да на име судског паушала плати суду износ од 30.000,00 динара, а све у року од 15 дана по правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.

Решењем Основног суда у Лесковцу 9К.бр.165/2020 од 25.12.2024. године одређено је да се врши исправка писмено израђене пресуде Основног суда у Лесковцу 9К.бр.165/2020 од 18.11.2024. године због очигледне грешке у писању и то тако што ће у правној поуци писмено израђене пресуде уместо речи „овом суду за Виши суд у Лесковцу“ сада стајати речи „овом суду за Апелациони суд у Нишу“, док је у осталом делу пресуда остала непромењена.

Пресудом Апелационог суда у Нишу 17Кж1.бр.115/25 од 10.04.2025. године одбијене су као неосноване жалбе јавног тужиоца Основног јавног тужилаштва у Лесковцу и браниоца окривљеног АА, па је потврђена пресуда Основног суда у Лесковцу 9К.бр.165/2020 од 18.11.2024. године.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА - адвокат Зоран Младеновић, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји као основан поднети захтев, те да укине правноснажне пресуде Основног суда у Лесковцу 9К.бр.165/2020 од 18.11.2024. године и Апелационог суда у Нишу 17Кж1.бр.115/25 од 10.04.2025. године и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Врховни суд је у седници већа, испитујући захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у смислу одредби члана 487. Законика о кривичном поступку, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неблаговремен.

Одредбом члана 487. став 1. тачка 1) ЗКП предвиђено је да ће Врховни суд у седници већа решењем одбацити захтев за заштиту законитости, ако није поднет у року из члана 485. став 3. и 4. ЗКП.

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП прописано је да због повреда тог законика (члан 74, члан 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тачка 1) до 3) и члан 441. став 3. и 4.) учињених у првостепеном и поступку пред апелационим (другостепеним) судом, окривљени може поднети захтев за заштиту законитости у року од 30 дана од дана када му је достављена правноснажна одлука, под условом да је против те одлуке користио редовни правни лек. Овај рок важи и рачуна се исто и за браниоца окривљеног, обзиром на одредбу члана 71. тачка 5) ЗКП, којом су права браниоца ограничена правима окривљеног.

Имајући у виду цитиране законске одредбе, те чињеницу да је окривљеном АА, према доставници која се налази у списима предмета, пресуда Апелационог суда у Нишу 17Кж1.бр.115/25 од 10.04.2025. године уредно достављена дана 05.05.2025. године преко Управе Окружног затвора у Лесковцу, а да је његов бранилац - адвокат Зоран Младеновић поднео суду захтев за заштиту законитости преко поште препорученом пошиљком дана 24.06.2025. године, а што произилази из службеног печата Врховног суда, дакле након протека рока од 30 дана који је прописан одредбом члана 485. став 4. ЗКП, то је Врховни суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Зорана Младеновића одбацио као неблаговремен, јер је поднет након законом прописаног рока.

Са изнетих разлога, а на основу члана 487. став 1. тачка 1) ЗКП и члана 485. став 4. ЗКП, Врховни суд је одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Председник већа-судија

Снежана Лазин, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Гордана Којић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић