Против правноснажног решења Министарства финансија Републике Србије, Пореске управе, Филијале Бујановац број 030-218-01-00110/2013-D5С07 од 29.07.2014. године и пресуде Прекршајног апелационог суда, Одељења у Нишу II 213 Пржу.7823/2014 од 17.10.2014. године Републички јавни тужилац је подигао захтев за заштиту законитости, због повреде материјалног права у смислу члана 235. став 1. тачка 4. Закона о прекршајима (''Службени гласник РС'', бр. 101/05, 116/08 и 111/09) који закон се, иако је престао да важи ступањем на снагу Закона о прекршајима (''Службени гласник РС'', број 65/13), сагласно члану 340. став 1. Закона о прекршајима (''Службени гласник РС'', број 65/13), примењује на започете прекршајне поступке. Наводи да су у конкретном случају окривљено правно лице и окривљено одговорно лице оглашени кривим да су поступали супротно одредби члана 51. став 3. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање и тиме учинили порески прекршај из члана 72. ст. 1. и 2. истог закона. Међутим, како је решење првостепеног прекршајног органа донето дана 29.07.2014. године, а одредба члана 72. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање је престала да важи ступањем на снагу Закона о изменама и допунама Закона о пореском поступку и пореској администрацији (''Службени гласник РС'', број 68/14), дана 04.07.2014. године, дакле пре него што је првостепени орган донео наведено решење о прекршајној кривици окривљених, то је повређено материјално право, односно одредба члана 6. Закона о прекршајима, према којој се на учиниоца прекршаја примењује закон односно пропис који је важио у време извршења прекршаја, при чему ако је после учињеног прекршаја једном или више пута измењен пропис примењује се пропис који је најблажи за учиниоца. Предлаже да суд захтев уважи и преиначи правноснажно решење Министарства финансија Републике Србије, Пореске управе, Филијале Бујановац број 030-218-01-00110/2013-D5С07 од 29.07.2014. године и пресуду Прекршајног апелационог суда, Одељења у Нишу II 213 Пржу. 7823/2014 од 17.10.2014. године и обустави поступак против окривљеног правног лица ДОО ''П.'' и окривљеног одговорног лица К.А. из Б. за учињени прекршај из члана 71. ст. 1. и 2. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање.

Врховни касациони суд је обавестио о седници већа Републичког јавног тужиоца, који, иако уредно обавештен, није приступио.

Поступајући по поднетом захтеву и испитујући побијане одлуке, у смислу члана 266. Закона о прекршајима (''Службени гласник РС'' бр. 101/05, 116/08 и 111/09), сагласно члану 340. став 1. Закона о прекршајима (''Службени гласник РС'' број 65/13), према коме ће се прекршајни поступци започети до дана почетка примене Закона о прекршајима (''Службени гласник РС'' број 65/13) окончати по одредбама Закона о прекршајима (''Службени гласник РС'' бр. 101/05, 116/08 и 111/09), Врховни касациони суд је нашао:

Захтев је основан.

Републички јавни тужилац основано захтевом за заштиту законитости указује да je побијаном пресудом Прекршајног апелационог суда, Одељења у Нишу повређено материјално право у смислу члана 235. став 1. тачка 4. Закона о прекршајима, јер је погрешно оцењено да је од стране првостепеног прекршајног органа у погледу прекршаја који је предмет захтева за покретање прекршајног поступка примењен закон односно пропис који се могао применити. Ово јер је Прекршајни апелациони суд, Одељење у Нишу oдлучујући о заједничкој жалби окривљеног правног лица и окривљеног одговорног лица у правном лицу, а поступајући по службеној дужности, преиначио решење првостепеног прекршајног органа (Министарства финансија Републике Србије, Пореске управе, Филијале Бујановац) само у делу одлуке о принудној наплати новчане казне, те у делу одлуке о изреченим трошковима поступка за правно лице, на начин ближе описан у изреци побијане пресуде, док је у осталом делу одбио жалбу и ако су у конкретном случају окривљено правно лице и одговорно лице у правном лицу оглашени кривим за учињени порески прекршај из члана 72. ст. 1. и 2. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање, а који члан је, између осталих, чланом 85. тачка 6. Закона о изменама и допунама Закона о пореском поступку и пореској администрацији (''Службени гласник РС'', број 68/14) престао да важи и то даном ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о пореском поступку и пореској администрацији, односно дана 04.07.2014. године. Како је наведена одредба члана 72. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање престала да важи 04.07.2014. године, дакле пре него што је првостепени орган донео своје решење о прекршајној кривици окривљених - 29.07.2014. године, то је повређено материјално право односно одредба члана 6. Закона о прекршајима којом је прописано, да се на учиниоца прекршаја примењује закон односно пропис који је важио у време извршења прекршаја, при чему ако је после учињеног прекршаја једном или више пута измењен пропис, примењује се пропис који је најблажи за учиниоца. Стога је, по налажењу овог суда, другостепени прекршајни суд, одлучујући о заједничкој жалби окривљених, пропустио да оцени да је побијаним решењем првостепеног прекршајног органа повређено материјално право у смислу члана 235. став 1. тачка 4. Закона о прекршајима, а на шта се и захтевом основано указује.

Са изнетих разлога Врховни касациони суд је на основу члана 266. став 3. Закона о прекршајима уважио захтев и укинуо другостепену прекршајну пресуду, те предмет вратио на поновно одлучивање Прекршајном апелационом суду, Одељењу у Нишу, који је дужан да поступи по члану 269. Закона о прекршајима.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ Дана 12.03.2015. године, Прзз 2/2015

Записничар                                                                                                                       Председник већа – судија

Весна Карановић, с.р.                                                                                                   Олга Ђуричић, с.р.