Врховни касациони суд је обавестио о седници већа Републичког јавног тужиоца, који, иако уредно обавештен, није приступио.

Поступајући по поднетом захтеву и испитујући побијану пресуду у смислу одредбе члана 266. Закона о прекршајима (''Службени гласник РС'' 101/05... 111/09), Врховни касациони суд је нашао:

Захтев је основан.

Након оцене навода поднетог захтева и списа предмета, Врховни касациони суд је нашао да су основани наводи захтева којима се указује на то, да је пресуда Прекршајног суда у Београду 75-Пру-бр.214631/13 од 13.08.2013. године донета уз битне повреде одредаба прекршајног поступка из члана 234. став 1. тачка 7. Закона о прекршајима и повреду материјалног прекршајног права у смислу одредбе члана 235. став 1. тачка 3. Закона о прекршајима.

Побијаном пресудом Прекршајног суда у Београду обустављен је прекршајни поступак против окривљеног правног лица и окривљеног одговорног лица у правном лицу по службеној дужности због прекршаја из члана 326. став 1. тачка 60. и члана 326. став 2. Закона о безбедности саобраћаја на путевима применом одредбе члана 216. став 1. тачка 6. Закона о прекршајима, јер је наступила застарелост за даље вођење прекршајног поступка.

Оцењујући законитост побијане пресуде, Врховни касациони суд налази да је Прекршајни суд у Београду погрешно применио одредбе члана 216. став 1. тачка 6. Закона о прекршајима, а пресуду донео уз битне повреде одредаба прекршајног поступка из члана 234. став 1. тачка 7. Закона о прекршајима и уз повреду материјалног прекршајног права из одредбе члана 235. став 1. тачка 3. истог закона.

Како су окривљено правно лице и окривљено одговорно лице у правном лицу решењем Министарства унутрашњих послова Републике Србије, Полицијске управе за град Београд, Управе саобраћајне полиције, Одељења за вођење прекршајног поступка Уп.бр. 4-145-817/12 од 22.04.2013. године оглашени кривим за прекршај из члана 247. став 1. у вези члана 326. став 1. тачка 60. и члана 326. став 2. тачка 60. Закона о безбедности саобраћаја на путевима (''Службени гласник РС'' 41/09), а не за неки други прекршај, то је протек рока од кога се рачуна застарелост требало рачунати у односу на учињени прекршај а не на неки други, како је то учинио Прекршајни суд у Београду доносећи побијану пресуду. Прекршај који се окривљенима ставља на терет се састоји у недостављању података о идентитету лица коме су дали на управљање возило којим је почињен други прекршај дана 30.07.2011. године, од ког датума је Прекршајни суд у Београду рачунао застарелост, иако се тај датум односи на други прекршај, а не на овај, који се односи на недостављање података о идентитету лица које је тај прекршај учинило дана 30.07.2011. године. На изнети начин Прекршајни суд у Београду није правилно утврдио датум од када тече рок застарелости вођења прекршајног поступка, због чега је пресуда донета уз битне повреде одредаба прекршајног поступка и повреду материјалног прекршајног права како је то горе наведено.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је, на основу одредбе члана 266. став 3. у вези члана 267. став 1. Закона о прекршајима, одлучио као у диспозитиву пресуде.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ дана 10.04.2014. године, Прзз 42/2013

Записничар                                                                                   Председник већа – судија

Весна Мраковић,с.р.                                                                 Олга Ђуричић,с.р.