Наводи да Прекршајни апелациони суд у Београду није прихватио одлуку првостепеног суда да се оштећеном као подносиоцу захтева на име трошкова прекршајног поступка плати и трошак за састав захтева за покретање прекршајног поступка у износу од 25.500,00 динара, сматрајући да, у смислу члана 130. став 1. Закона о прекршајима, у трошкове прекршајног поступка не спадају издаци за састав захтева за покретање прекршајног поступка. Међутим, како се прекршајни поступак, у смислу члана 160. став 1. Закона о прекршајима, покреће доношењем решења о покретању прекршајног поступка, то је и трошак за састав захтева за покретање прекршајног поступка настао пре самог покретања прекрашајног поступка. Сматра да су наведени разлози другостепеног суда за неприхватање трошкова оштећеног за састав захтева за покретање прекршајног поступка супротни одредбама члана 130. став 2. тачка 6. и члана 116. став 3. тачка 1. Закона о прекршајима. Ово јер је одредбом чална 130. став 1. Закона о прекршајима, прописано да су трошкови прекршајног поступка издаци учињени поводом прекршајног поступка од његовог покретања до завршетка, а према одредби члана 130. став 2. тачка 6. истог закона трошкови прекршајног поступка су и нужни издаци оштећеног односно његовог законског заступника као и награда и нужни издаци његовог пуномоћника. Због наведеног су предметни трошкови за састављање захтева за покретање прекрашјног поступка нужни издаци учињени поводом прекрашајног поступка од његовог покретања до завршетка, па је другостепени прекршајни суд поступио супритно цитираним одредбама Закона о прекршајима, док је првостепени прекршајни суд правилно прихватио захтев пуномоћника оштећеног, као подносиоца захтева за покретање прекршајног поступка, за накнаду трошкова прекршајног поступка. Предлаже да Врховни касациони суд захтев уважи, те утврди да је пресудом Прекршајног апелационог суда у Београду 5-Пржу.бр. 10720/14 од 01.07.2014. године, повређен закон.

Врховни касациони суд је, обавестио о седници већа Републичког јавног тужиоца, који иако уредно обавештен, није приступио.

Поступајући по поднетом захтеву и испитујући побијану пресуду, у смислу члана 266. Закона о прекршајима (''Службени гласник РС'' бр. 101/05, 116/08 и 111/09) а сагласно члану 340. став 1. Закона о прекршајима (''Службени гласник РС'', број 65/13), према коме ће се прекршајни поступци започети до дана почетка примене Закона о прекршајима (''Службени гласник РС'', број 65/13), окончати по одредбама Закона о прекршајима (''Службени гласник РС'', бр.101/05, 116/08 и 111/09), Врховни касациони суд је нашао:

Захтев је основан.

Након оцене навода у поднетом захтеву и списа предмета Врховни касациони суд је нашао да су основани наводи захтева, којима се указује на то да је побијана пресуда донета уз битну повреду одредаба прекршајног поступка из члана 234. став 2, у вези члана 130. став 2. тачка 6. Закона о прекршајима.

Одредбом члана 130. став 1. Закона о прекршајима је прописано да су трошкови прекршајног поступка издаци учињени поводом прекршајног поступка од његовог покретања до завршетка, а одредбом члана 130. став 2. тачка 6. истог Закона је прописано да су трошкови прекршајног поступка и нужни издаци оштећеног, односно његовог законског заступника, као и награда и нужни издаци његовог пуномоћника.

Како је, у конкретном случају, побијаном пресудом делимично уважена жалба окривљеног М.А. из С. у односу на досуђене трошкове поступка, на начин да није прихваћена одлука првостепеног суда да се оштећеном, као подносиоцу захтева, на име трошкова прекршајног поступка плати и трошак за састав захтева за покретање прекрашајног поступка од стране пуномоћника – адвоката у износу од 25.500,00 динара, то је, по оцени овог суда, а на шта се основано и у захтеву указује, другостепени прекршајни суд поступио супротно цитираним одредбама Закона о прекршајима, будући да према члану 116. став 3. тачка 1. Закона о прекршајима, оштећени има право да како сам, тако и преко свог законског заступника или пуномоћника подноси и заступа захтев за покретање прекршајног поступка. Стога је побијаном пресудом Прекршајног апелационог суда у Београду учињена битна повреда одредаба прекршајног поступка из члана 234. став 2, у вези члана 130. став 2. тачка 6. Закона о прекршајима.

Оцењујући законитост побијане пресуде, Врховни касациони суд налази да је Прекршајни апелациони суд у Београду погрешно применио одредбе, односно није применио одредбе члана 130. став 1. и став 2. тачка 6. Закона о прекршајима, те члана 116. став 3. тачка 1. истог закона, због чега је учинио битну повреду одредаба прекршајног поступка из члана 234. став 2. Закона о прекршајима.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је, на основу одредбе члана 266. став 3, у вези члана 267. став 1. Закона о прекршајима, одлучио као у диспозитиву ове пресуде.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ Дана 12.03.2015. године, Прзз 48/2014

Записничар                                                                                                                      Председник већа – судија

Весна Карановић, с.р.                                                                                                  Олга Ђуричић, с.р.