Предмет спора је новчано потраживање тужиоца по основу неовлашћеног коришћења електричне енергије за стан број .. у улици ... број .. у ... . Нижестепени судови су тужбени захтев усвојили применом чланова 198-200 Закона о енергетици („Службени гласник Републике Србије“ број 145/14) и чланова 54-58 Уредбе о условима испоруке и снабдевања електричном енергијом („Службени гласник Републике Србије“ број 63/13).

У овом спору, по оцени Врховног суда, о посебној ревизији туженог није потребно одлучивати ради новог тумачења права.

Одредбом члана 198. став 4. Закона о енергетици прописано је да је неовлашћена потрошња електричне енегрије потрошња без мерног уређаја, мимо мерног уређаја или преко мерног уређаја на коме је онемогућено правилно мерење или регистровање утрошене електричне енергије. Искључење стана број .. у улици ... број .. у ... извршено је 22.11.2016. године, када је скинуто електрично бројило. Контролом мерног места, обављеном 24.01.2018. године, установљено је да је означени стан самовласно прикључен на електро мрежу (по наводу туженог стан је био пркључен на бројило за стан број 6 у истој згради). Следствено томе, електрична енергија је коришћена без мерног уређаја којим се региструје утрошена електрична енергија за означени стан.

Према члану 200. став 1. наведеног закона, у случају неовлашћене потрошње оператер преносног, односно дистрибутивног система извршиће обрачун неовлашћено утрошене електричне енергије, издати и доставити лицу које је неовлашћено трошило електричну енегрију рачун за период од дана када је извршена последња редовна, односно ванредна контрола мерног места до дана када је утврђено неовлашћено коришћење електричне енергије, у складу са методологијом за обрачун неовлашћено утрошене електричне енергије коју доноси Агенција. Одредбом става 4. наведеног члана прописано је да, уколико оператер система није вршио редовну, односно ванредну контролу мерног места из члана 199. став 3. и 5. Закона о енергетици, неовлашћено утврошена електрична енергија се обрачунава за период од најдуже шест месеци. Методологија за обрачун неовлашћено утрошене електричне енергије објављена је у „Службеном гласнику Републике Србије“ број 90/23 и не може се применити у овом случају на обрачун неовлашћено утрошене електричне енергије, већ се њен обрачун врши применом означене Уредбе. У конкретном случају, обрачун неовлашћено коришћене електричне енергије извршен је у складу са чланом 200. став 1. и 4. Закона о енергетици - за период од шест месеци, и применом члана 57. Уредбе.

Тужени и други сувласници стана нису нужни супарничари, а у овом случају је до неовлашћеног коришћења електричне енергије дошло радњом туженог.

Из наведених разлога, с обзиром да у овом спору нема правних питања од општег интереса или у инрересу равноправности грађана, нити су уз ревизију приложене правноснажне пресуде које би због другачијег пресуђења у истим или битно истоветним чињенично-правним споровима оправдавале потребу да се о посебној ревизији туженог одлучује ради уједначавања судске праксе, на основу члана 404. ЗПП, одлучено је као у првом ставу изреке.

Према одредби 479. став 6. ЗПП, против одлуке другостепеног суда у поступку у спору мале вредности ревизија није дозвољена, због чега је на основу члана 413. тог закона одлучено као у другом ставу изреке.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић