Одредбом члана 404. Закона о парничном поступку прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности ревизије, сагласно ставу 2. исте одредбе, одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Према разлозима другостепене пресуде, тужиоцима је у овом поступку досуђена накнада по основу извршене фактичке експропријације непокретности у њиховом власништву и то тако што су парцеле, чији су они били титулари, ушле у састав улице, у складу са Планом генералне регулације насељеног места Футог и Планом детаљне регулације дела Купусишта у Футогу. Поступак експропријације у односу на спорне парцеле није вођен, нити је донета одлука којом би био утврђен јавни интерес за експропријацију и одређена правична накнада власницима. Имајући у виду да су тужиоци као титулари права својине на предметним парцелама лишени свог права на описани начин, то по налажењу другостепеног суда представља правни основ за досуђивање тржишне вредности непокретности, у складу са чланом 1. Протокола број 1, уз Конвенцију за заштиту људских права и основних слобода, у вези са чланом 58. Устава РС који гарантује право на неометано уживање својине.

Одлука другостепеног суда у складу је са правним схватањем Врховног суда о наведеном правном питању, односно о праву некадашњих власника на накнаду у случају фактичке експропријације њихових непокретности, израженим у бројним ревизијским одлукама донетим у идентичним, односно битно истоврсним чињеничним ситуацијама. Ревизијом изјављеном по основу одредбе члана 404. ЗПП не може да се побија утврђено чињенично стање и утврђена чињеница да је у конкретном случају извршена фактичка експропријација тако што је земљиште приведено намени у складу са Планом регулације. При тако утврђеној чињеници право бившег титулара на накнаду тржишне вредности непокретности је неспорно. То што је Планом предвиђено и што је приведено намени, према утврђеном чињеничном стању, то је и досуђено тужиоцима као накнада. Следом изложеног, не постоји потреба за разматрањем наведног правног питања у општем интересу или у интересу равноправности грађана, нити за уједначавањем судске праксе или новим тумачењем права.

Како нису испуњени услови за одлучивање о ревизији туженог као изузетно дозвољеној, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке, применом одредбе члана 404. став 2. ЗПП.

Испитујући дозвољеност изјављене ревизије, у смислу одредбе члана 410. став 2. ЗПП, Врховни суд је утврдио да је ревизија туженог недозвољена у смислу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Тужба у овој правној ствари поднета је 19.11.2021. године. Вредност предмета спора побијеног дела износи 1.124.607,45 динара по тужиоцу, односно 9.564,57 евра по тужиоцу.

Имајући у виду да вредност предмета спора не достиже захтевани ревизијски цензус за одлучивање, следи да је ревизија туженог недозвољена.

У складу са изнетим одлучено је као у ставу другом изреке, применом одредбе члана 413. ЗПП.

Председник већа - судија

Татјана Матковић Стефановић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић