Против правноснажне пресуде донете у другом степену, у делу ставова другог, трећег, четвртог и петог изреке, тужилац је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. ЗПП учињене пред другостепеним судом, погрешно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи применом члана 404. ЗПП.

Према одредби члана 404. став 1. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“ бр 72/11 ... 10/23) ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

Врховни суд је нашао да за одлучивање нису испуњени услови из цитиране законске одредбе, посебно имајући у виду да тужилац и сам наводи у ревизији да је трошак поднетог одштетног захтева требало признати као парнични трошак, без обзира што га је тужилац тражио као главни захтев, пошто суд не везује правни основ наведен у тужби.

Одредбом члана 150. став 1. Закона о парничном посупку прописано је да су парнични трошкови издаци учињени у току или поводом поступка. Решење којим се одлучује о захтевима странака за накнаду трошкова поступка доноси се на основу одредби тог процесног закона. Одлука о трошковима поступка условљена је оценом суда о оправданости настанка трошкова везаних за покретање и вођење судског поступка, који узима у обзир релевантне околности о претпроцесном и процесном држању странака. Стога, имајући у виду да се ревизијом побија искључиво одлука о трошковима поступка коју је другостепени суд засновао на одредбама чланова 153. став 2. и 154. ЗПП, нису испуњни напред наведени законски услови који би оправдавали одлучивање о посебној ревизији против овог решења.

Из наведених разлога, на основу члана 404. став 2. ЗПП, одлучено је као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије као редовне у смислу члана 410. став 2. тачка 5. у вези са чланом 420. став 6. ЗПП, Врховни суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 28. став 1. Закона о парничном поступку прописано је да ако је за утврђивање стварне надлежности, права на изјављивање ревизије и у другим случајевима прописаним у овом закону меродавна вредност предмета спора, као вредност предмета спора узима се само вредност главног захтева. Одредбом става 2. овог члана је прописано да се камате, уговорна казна и остала споредна тражења, као и трошкови поступка не узимају у обзир ако не чине главни захтев. Право на подношење ревизије у смислу цитираних одредаба оцењује се са становишта вредности главног потраживања, а не споредних потраживања међу која спадају и трошкови поступка.

Имајући у виду да је ревизија изјављена само против одлуке о трошковима поступка, а не и одлуке о главном захтеву, да се против побијаног решења ревизија не може изјавити по члану 420. ЗПП, ревизија није дозвољена. Без значаја је чињеница што је одлука о парничним трошковима преиначена, пошто нема места примени одредби члана 403. ЗПП.

Из наведених разлога, на основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Јелица Бојанић Керкез, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић