
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 1433/2020
24.09.2020. година
Београд
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији туженог изјављеној против пресуде Вишег суда у Чачку Гж 289/19 од 09.12.2019. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Вишег суда у Чачку Гж 289/19 од 09.12.2019. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Горњем Милановцу П 681/16 од 09.01.2019. године, ставом првим изреке усвојен је тужбени захтев па је обавезан тужени да тужиоцу на име дуга исплати износ од 500 евра са каматом по стопи прописаној Законом о затезној камати, почев од 01.07.2016. године, као дана подношења тужбе, па до коначне исплате, све у динарској противвредности по најповољнијем курсу по коме пословне банке откупљују ефективну страну валуту у месту испуњења, на дан исплате. Ставом другим изреке обавезана је тужена да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 83.384,00 динара у року од осам дана, што ако не учини дугује законску затезну камату од извршности пресуде па до коначне исплате.
Пресудом Вишег суда у Чачку Гж 289/19 од 09.12.2019. године одбијена је као неоснована жалба туженог, а пресуда Основног суда у Горњем Милановцу П 681/16 од 09.01.2019. године је потврђена.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложио да се о ревизији одлучује на основу члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.
Према одредби члана 404. став 1. Закона о парничном поступку (“Службени гласник РС", бр. 72/11, 49/13 - УС, 74/13 - УС, 55/14 и 87/18 - у даљем тексту: ЗПП), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом ако Врховни касациони суд оцени да је то потребно ради разматрања правних питања од општег интереса, или правних питања у интересу равноправности грађана, односно ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права (посебна ревизија). Ставом 2. истог члана прописано је да о дозвољности и основаности ревизије из става 1. овог члана одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.
У конкретном случају, предмет спора је повраћај новчаног износа од 500 евра у динарској противвредности, због неиспуњења уговорених обавеза од стране туженог, а на име уговорених радова - постављања инсталација за грејање, па како је тужилац своју обавезу према туженом у целости измирио, плаћањем уговореног износа а тужени своју обавезу није квалитетно извршио, дошло је до споразумног раскида уговора, због чега је обавезан тужени да тужиоцу врати примљени износ од 500 евра.
Узимајући у обзир врсту спора и садржину судске заштите, у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правног питања од општег интереса, уједначавања судске праксе нити потребе за новим тумачењем права. Одлуке нижестепених судова о основаности тужбеног захтева засноване су на примени одговарајућих одредаба материјалног права које су у складу са правним схватањем израженим кроз одлуке Врховног касационог суда, због чега нема потребе за одлучивањем о ревизији туженог, у смислу члана 404. став 1. ЗПП.
Из изложених разлога, посебна ревизија није дозвољена применом члана 404. ЗПП, те је одлучено као у ставу првом изреке.
Одлучујући о дозвољености ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 479. став 6. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија туженог није дозвољена. Побијаном пресудом правноснажно је окончан поступак у спору мале вредности из члана 468. ЗПП. Према члану 479. став 6. истог закона, против одлуке другостепеног суда, у поступку у спору мале вредности, ревизија није дозвољена.
Имајући у виду изложено, на основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.
Председник већа - судија
Бранислава Апостоловић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић