Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 3545/22 од 31.01.2024. године, након отворене расправе, ставом првим изреке, укинута је пресуда Вишег суда у Неготину П 14/21 од 14.09.2022. године и ставом другим изреке утврђено: да је тужилац ДОО „Ћердап турист“ Кладово ималац права својине на непокретностима - објектима уписаним у лист непокретности бт. 605 КО Сип, са обимом удела 1/1 и то:

-помоћне зграде 1, са називом „Београд”, површине у габариту 421 м2, изграђеној на кат.парцели 1621 КО Сип;

-зграде туризма број 2, која у природи представља дискотеку и туристички биро, некада фри шоп, површине у габариту 611 м2, изграђеној на кат.парцели 1621 КО Сип;

-зграде угоститељства број З, која представља мензу-ресторан површине у габариту 1456 м2, изграђеној на кат.парцели 1621 КО Сип;

-помоћне зтраде број 6, која у природи представља магацин за пекару и мензу-ресторан, површине у габариту 53м2, изграђеној на кат.парцели 1621 КО Сип;

-помоћне зграде број 9, са називом „Макарска” површине у габариту 394 м2, изграђеној на кат.парцели 1621 КО Сип;

-помоћне зграде број 10, са називом „Зајечар”, површине у габариту 395м2, изграђеној на кат.парцели 1621 КО Сип;

-помоћне зграде број 11, који у природи представља куглану, површине у габариту 336 м2, изграђеној на кат.парцели 1621 КО Сип;

-помоћне зграде број 19, који у природи представља базен, 657м2, изграђеној на кат.парцели 1621 КО Сип;

-помоћне зграде број 22, који у природи представља вешерај-перионицу, површине у габариту 193м2, изграђеној на кат.парцели 1621 КО Сип;

-помоћне зграде број 29, са називом „Пореч”, површине у габариту 343 м2, изграђеној на кат.парцели 1621 КО Сип;

-помоћне зграде број 30, са називом „Загреб”, површине у габариту 593м2, изграђеној на кат.парцели 1621 КО СИП;

-помоћне зграде број 31, са називом „Приштина”, површине у габариту 395м2, изграђеној на кат.парцели 1621 КО Сип;

-помоћне зграде број 35, са називом „Пожаревац”, површине у габариту 198м2, изграђеној на кат.парцели 1621 КО Сип;

-помоћне зграде број 36, са називом „Сомбор”, површине у габариту 199м2, изграђеној на кат.парцели 1621 КО Сип;

-помоћне зграде број 37, са називом „Ниш”, површине у габариту 199м2, изграђеној на кат.парцели 1621 КО Сип;

-помоћне зграде број 38, који у природи представља стрељану, површине у габариту 336 м2, изграђеној на кат.парцели 1621 КО Сип; што су тужени Република Србија и Завод за спорт и медицину спорта Републике Србије дужни да признају и да трпе упис тужиоца као власника са обимом удела 1/1, на напред означеним непокретностима у катастар непокретности и сваки други одговарајући јавни регистар права на непокретностима.

Ставом трећим изреке, утврђено је да је тужилац ДОО „Ђердап турист“ Кладово ималац права коришћења са уделом 1/1 на непокретности - земљишту које се налази испод саграђених објеката из става 2. изреке пресуде и то:

-катастарске парцеле број 1621, површине 421м2, земљиште под зградом и објектом

-катастарске парцеле 1621, површине 611м2, земљиште под зградом и објектом

-катастарске парцеле 1621, површине 1456 м2, земљиште под зградом и објектом

-катастарске парцеле 1621, површине 53 м2, земљиште под зградом и објектом

-катастарске парцеле 1621, површине 394 м2, земљиште под зградом и објектом

-катастарске парцеле 1621, површине 395 м2, земљиште под зградом и објектом

-катастарске парцеле 1621, површине 336 м2, земљиште под зградом и објектом

-катастарске парцеле 1621, површине 657 м2, земљиште под зградом и објектом

-катастарске парцеле 1621, површине 193 м2, земљиште под зградом и објектом

-катастарске парцеле 1621, површине 343 м2, земљиште под зградом и објектом

-катастарске парцеле 1621, површине 593 м2, земљиште под зградом и објектом

-катастарске парцеле 1621, површине 395 м2, земљиште под зградом и објектом

-катастарске парцеле 1621, површине 198 м2, земљиште под зградом и објектом

-катастарске парцеле 1621, површине 199 м2, земљиште под зградом и објектом

-катастарске парцеле 1621, површине 199 м2, земљиште под зградом и објектом

-катастарске парцеле 1621, површине 336 м2, земљиште под зградом и објектом, што

су тужени Република Србија и Завод за спорт и медицину спорта Републике Србије дужни да признају и да трпе да се право коришћења тужиоца са обимом удела 1/1 упише у катастар непокретности и сваки други одговарајући јавни регистар права на непокретностима.

Ставом четвртим изреке, утврђено је да је тужилац ДОО „Ђердап турист“ Кладово ималац права својине на објекту - помоћна зграда број 8, 1883 м2, изграђеном на катастраској парцели број 1615 КО Сип, уписаним у лист непокретности број 270 КО Сип, са обимом удела 1/1, што су тужени Република Србија и АД „Електропривреда Србије” Београд дужни да признају и да трпе упис тужиоца као власника са обимом удела 1/1 на напред означеној непокретности у катастар непокретности и сваки други одговарајући јавни регистар права на непокретностима.

Ставом петим изреке, утврђено је да је тужилац ДОО „Ђердап турист“ Кладово ималац права коришћења са уделом 1/1 на земљишту које се налази испод наведеног саграђеног објекта из става 4. изреке ове пресуде - катастарска парцела број 1615 КО Сип, уписаним у лист непокретности 270 КО Сип, у површини од 1883 м2, што су тужени Република Србија и АД „Електропривреда Србије” Београд дужни да признају и да трпе да се право коришћења тужиоца са обимом удела 1/1 упише у катастар непокретности и сваки други одговарајући јавни регистар права на непокретностима. Ставом шестим изреке, утврђено је да је тужилац ДОО „Ђердап турист“ Кладово ималац права својине са уделом 1/1 на објекту - помоћна зграда бр. 1, површине у габариту 163м2, која је саграђена на катастарској парцели број 1588/3 КО Сип, уписаним у лист непокретности број 272 КО Сип, што су тужени Република Србија и АД „Електропривреда Србије” Београд дужни да признају и да трпе упис тужиоца као власника са обимом удела 1/1 на напред означеној непокретности у катастар непокретности и сваки други одговарајући јавни регистар права на непокретностима.

Ставом седмим изреке, утврђено је да је тужилац ДОО „Ђердап турист“ Кладово ималац права коришћења са уделом 1/1 на земљишту које се налази испод наведеног саграђеног објекта из става 6. изреке ове пресуде - катастарска парцела број 1588/3 КО Сип, уписаним у лист непокретности број 272 КО СИП, у површини од 163 м2, што су тужени Република Србија и АД „Електропривреда Србије” Београд дужни да признају и да трпе да се право коришћења тужиоца са обимом удела 1/1 упише у катастар непокретности и сваки други одговарајући јавни регистар права нанепокретностима.

Ставом осмим изреке, тужени Република Србија, Завод за спорт и медицину спорта Републике Србије и АД „Електропривреда Србије” Београд да тужиоцу ДОО, „Ђердап турист“ Кладово солидарно накнаде трошкове поступка у износу од 801.375,00 динара, са законском затезном каматом почев од дана извршности па до коначне исплате, у року од 15 дана, под претњом принудног извршења.

Против правноснажне другостепене пресуде тужени Република Србија и Завод за спорт и медицину су благовремено изјавили ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Испитујући побијану пресуду на основу члана 408. у вези члана 403. став 2. тачка 3. ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 10/23), Врховни суд је нашао да је ревизија основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, дана 24.06.1971. године закључен је уговор између ПКБ „Београд Генерал ехпорт“ – предузеће за спољњу и унутрашњу трговину, туризам и ваздушни саобраћај „Генекс“ и предузећа у оснивању ХЕ „Ђердап“ Београд, а у циљу развоја туристичко-угоститељске делатности на подручју подунавског подручја. Према члану 1. уговора предиђено је да се уједине средства у самосталну организацију удруженог рада „Ђердап – Турист“ коју ће у свом саставу основати ПКБ, а која организација ће бити уписана у привредни регистар. Тужилац је правни следбеник „Ђердап – Туриста“, а ХЕ „Ђердап“ је касније ушао у састав тужене „Електропривреде Србије“ а.д. Дана 22.03.1972. године између предузећа у оснивању ХЕ „Ђердап“ Београд и предузећа „Ђердап – Турист“ туристичке организације ПКБ закључен је уговор. Према члану 1. уговора ХЕ „Ђердап“ је уступила без накнаде земљиште „Ђердап – Туристу“ ради изградње објеката. Према члану 6. уговора „Ђердап – Турист“ има право да без даље сагласности ХЕ „Ђердап“ укњижи своје право на уступљеним парцелама код надлежног земљишно-књижног суда и катастарских органа. Након тога, „Ђердап – Турист“ и ХЕ „Ђердап“ дана 23.02.1973. године закључили су уговор по коме је ХЕ „Ђердап“ уступио „Ђердап – Туристу“ на управљање и коришћење 19 барака у радничком насељу Караташ са припадајућим земљиштем, а за износ од тадашњих 633.003 динара. Исплата је предвиђена у року од 10 година. Ради изградње спорних објеката правни претходник тужиоца је од надлежних органа прибавио грађевинске дозволе, а касније и употребне дозволе. Закључком Владе Републике Србије од 13.05.2010. године, одлучено је да се део спорне непокретности распоређује на коришћење Министарству просвете, омладине и спорта, а чији је следбеник Завод за спорт и медицину. Том одлуком Влада је (члан 2) Министарству просвете, омладине и спорта, уступила објекте 11 (куглана), 29 (објекат - Пореч) и објекат 38 (стрељана). Тужилац и његов правни претходник су били у непосредној државини објеката број 1, 2, 3, 6, 9, 10, 11, 19, 22, 29, 30, 31, 35, 36, 37 и 38 од дана када је исте изградио па све до 2016. године када га је тужени Завод за спорт и медицину депоседирао принудним путем. Због наведеног тужилац је против назначеног завода водио спор ради сметања државине у предмету Основног суда у Неготину – Судска јединица у Кладову П 416/16. Према извештају СКН Кладово од 27.02.2017. године, 16/21 КО Сип, уписана је као власништво Републике Србије – корисник Завод за спорт и медицину. Кат.парц.бр. 1615 КО Сип и објекти уписани су као јавна својина са правом коришћења Хидроелектране „Ђердап“ и Управе царина Кладово на по једну половину – магацин број 8. К.п. 1588/3 КО Сип, уписана је као власништво РС, а носилац права коришћења (магацин број 1 – помоћни простор) уписана је као Хидроелектрана „Ђердап“ – који привредни субјект је припојен „Електропривреди Србије“. Скупштина а.д. „Ђардап Турист“ је дана 28.11.2000. године донела одлуку о усвајању програма својинске трансформације и одлуку о издавању и продаји акција ради продаје друштвеног капитала. Извршена је расподела акција на запослене у складу са Законом о својинској трансформацији („Службени гласник РС“, бр. 32/97 и 10/2001). Међутим, у том поступку трансформације акционари нису постали власници имовине друштва, без обзира на удео стечених акција (имовина друштва је одвојена од имовине акционара) и обзиром да акције нису стечене по јавном позиву за упис и продају акција и сходно изменама Закона (члан 67) акције су пренете Акцијском фонду.

При овако утврђеном чињеничном стању, другостепени суд је закључио да је тужилац стекао право својине на спорним објектима по основу грађења на туђем земљишту. Правни претходник тужиоца је био инвеститор изградње свих ових објеката, при чему је достављена пратећа документација за изградњу која гласи на правног претходника тужиоца – одобрење за градњу и одобрење за употребу тих објеката. Тужилац је доказао да је његов правни претходник као инвеститор обезбедио и поседовао финансијска средства за изградњу поменутих објеката. Даље, питање права својине на земљишту другостепени суд темељи на уговору закљученом дана 22.03.1972. године којим уговором је правном претходнику тужиоца уступљено земљиште од ХЕ „Ђердап“ и то већи број парцела у КО Сип, међу којима су и парцеле које су предмет овог спора 1621, 1615 и 1588/3 све КО Сип. Правни претходник тужиоца је на такав начин стекао право својине на предметном земљишту, мада то право по наведеном уговору никада није уписао као титулар права на том земљишту код Службе за катастар непокретности. Стицањем својине на одређеним објектима представља оригинарни начин стицања својине у смислу члана 20. и члана 21. и 22. Закона о основама својинскоправних односа. Правни претходник тужиоца је добио земљиште по уговору из 1972. године када му је исто уступљено без накнаде и на истом је изградио спорне објекте. Право коришћења је уже од права својине, а изградњом објеката ако је лице савесно, стиче се и право коришћења на том земљишту. Правном претходнику тужиоца је спорно земљиште дато на законит начин, а по основу напред назначеног уговора.

По оцени Врховног суда, у овој правној ствари другостепени суд је пошао од погрешне примене материјалног права при чему је непотпуно утврђено чињенично стање што је резултирало доношењем неправилне одлуке.

Суд правни основ за усвајање тужбеног захтева заснива на чињеници да је тужиоцу уступљено земљиште по уговору закљученом 1972. године и да је правни претходник тужиоца уз грађевинске дозволе и као инветитор сопственим средствима изградио објекте. Издате су употребне дозволе, правни предузетник је користио спорне објекте за обављање делатности а касније је уживао као правни следбеник.

Извршена је својинска трансформација сходно Закону о својинској трансформацији („Службени гласник Републике Србије“, бр. 32/97 и 10/2001). Међутим, суд констатује (стр. 9 став 2 образложења) да сходно наведеном у процесу својинске трансформације капитала није дошло до преноса било каквих својинских права у погледу имовине предузећа, већ је промена спроведена искључиво у погледу структуре капитала и власништва над тим капиталом, а који се ни под којим условима не може поистоветити са имовином предузећа као збиром права и обавеза једног субјекта. У поступку својинске трансформације акционари не постају власници имовине друштва, без обзира на удео стечених акција, будући да је имовина друштва одвојена од имовине акционара. На страни 9 став 3 пресуде другостепени суд наводи: „да се акције за које није објављен јавни позив за упис и продају акција на дан ступања на снагу тог Закона о предузећима која су извршила приватизацију дела друштвеног, односно државног капитала према одредбама Закона о својинској трансформацији („Службени гласник Републике Србије“ бр. 132/97 и 10/2001) преноси акцијском фонду – члан 47.

У контексту наведеног, ако су акције пренете акцијском фонду онда је нејасно да ли је дошло до приватизације тужиоца и у ком обиму. Према подацима из АПР-а „Ђердап Турист“ доо – Дунавска број 50 је укњижено као акционарско друштво а власник је компанија „Трговинско друштво Текијана“ – једночлано друштво ДОО – Текија чији је директор ББ. Другостепени суд наводи (страна 9 став 3) „да у поступку својинске трансформације акционари не постају власници друштва без обзира на удео стечених акција, будући да је имовина друштва одвојена од имовине акционара“. Нејасно је како је онда тужилац у АПР-у укњижен да је у власништву компаније „ТД Текијана“ ДОО. Ако је била приватизација друштвеног предузећа морала је бити извршена процена имовине истог и нови власник приватизованог предузећа стиче у оквиру истог ону имовину (некретнине и покретне ствари) које су биле предмет процене. Оне непокретности које нису биле предмет процене и приватизације постају власништво Републике Србије. Поступак приватизације је управни поступак. Ако одређена имовина није била предмет процене и продаје у поступку приватизације (што све у овом поступку уопште није утврђивано а од битне је важности) да ли се може у судском поступку то надоместити. Осим тога, у уговору о уступању од 1973. године нису идентификоване парцеле дате правном претходнику тужиоца на коришћење. Правном претходнику тужиоца су пренети и одређени монтажни објекти. Тужилац тражи да се утврди да је власник и монтажних објеката и да има право коришћења земљишта испод објеката. Ти објекти су припадали главној ствари, не могу се третирати као самостална ствар. Није утврђиван ни положај тих објеката на парцели, нити њихова функција самосталности.

Све напред наведене чињенице нису утврђене а исте су од битног значаја за одлучивање о овој правној ствари. У поновном поступку другостепени суд ће имати у виду изнете примедбе, по истима поступити и након оцене свих изведених доказа донеће закониту одлуку.

Имајући у виду напред изнето, на основу члана 416. став 2. ЗПП одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Гордана Комненић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић