По оцени Врховног суда, нису испуњени услови за одлучивање о ревизији туженог као о изузетно дозвољеној у смислу члана 404. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 18/20).

Правноснажном пресудом, применом одредби Закона о пољопривредном земљишту („Службени гласник РС“, бр. 62/06, 65/08 – други закон, 41/09, 112/15) и Закона о облигационим односима усвојен је тужбени захтев тужиље и обавезан тужени да тужиљи, на име накнаде за коришћење пољопривредног земљишта у државној својини без правног основа, за агроекономску 2015/2016 годину исплати троструки износ највише просечно постигнуте цене по хектару на територији округа на којој се налази пољопривредно земљиште, применом члана 62. став 5. у вези члана 64а Закона о пољопривредном земљишту. Ово, јер је утврдио да је 23.04.2016. године, припадник пољочуварске службе редовним обиласком терена и државних парцела затекао туженог да обрађује парцелу број .. КО ..., која је власништво Републике Србије, а чији је корисник Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, да је о томе сачињен записник, да је тужени након тога 06.07.2016. године потписао изјаву о бесправном коришћењу тог земљишта у производној 2015/16 години и да је спреман да испуни све обавезе које проистичу по основу бесправног коришћења те парцела у укупној површини од 34,0448 ха, и да је највише постигнута просечна цена по хектару на територији Западно – бачког округа у агроекономској 2015/16 години износила 181,36 евра по хектару, односно да је троструки износ ове цене 544,08 евра по хектару.

Имајући у виду наведено, по оцени Врховног суда нису испуњени услови за примену института изузетно дозвољене ревизије из члана 404. став 1. ЗПП, имајући у виду врсту спора и садржину тражене судске заштите, начин пресуђења и разлоге које су нижестепени судови дали за своје одлуке, због чега у овом случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана, с обзиром на то да се ради о захтеву за исплату накнаде за коришћење пољопривредног земљишта у државној својини без правног основа применом члана 62. став 5. у вези члана 64а Закона о пољопривредном земљишту, у ситуацији када тужени, као корисник земљишта није у року предвиђеним Закључком Владе Републике Србије - до 01.05.2016. године пријавио укупну површину пољопривредног земљишта које користи без закљученог уговора о закупу.

Имајући у виду изнето, на основу члана 404. став 2. ЗПП, одлучено је као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Према члану 403. став 3. ЗПП ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба у овом спору поднета је 21.05.2018. године, са захтевом за исплату износа од 18.523,09 евра са припадајућом каматом.

Како се у овом случају ради о имовинскоправном спору у коме вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, то ревизија туженог није дозвољена.

Из наведених разлога, применом члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Добрила Страјина, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић