Ставом трећим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиље којим је тражено да се утврди да је тужени лично или преко трећих лица и корисника једнособног стана број посебног дела 2 и трособног стана број посебног дела 3, оба у згради на адреси ... број 1/1 у Новом Саду саграђеној на парцели број .../3, а уписаној у лист непокретности број ... КО Нови Сад II, коришћењем помоћног објекта број дела 1, површине 9 м2, који се налази на парцели број .../1 градско грађевинско земљиште површине 313 м2, који се налази у Улици ... у Новом Саду, уписан у лист непокретности број ... КО Нови Сад II, и коришћењем наведене парцеле ради прилаза и коришћења наведеног помоћног објекта и зграде на адреси ... број 1, у Новом Саду, саграђене на парцели број .../2 уписаних у лист непокретности број ... КО Нови Сад II неосновано узнемирава тужиљу у мирном и несметаном вршењу заједничке својине на наведеном помоћном објекту и наведеној парцели, да се обавеже тужени да исели све своје ствари из наведеног помоћног објекта, као и да се обавеже тужени лично или преко трећих лица и корисника, као и свакодобни власника власник или корисник једнособног стана број посебног дела 2 и трособног стана број посебног дела 3, оба у предметној згради, да се убудуће уздржавају од коришћења на било који начин наведеног помоћног објекта под претњом новчане казне.

Ставом четвртим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиље којим је тражено да се утврди да тужени лично или преко трећих лица и корисника једнособног стана број посебног дела 2 и трособног стана број посебног дела 3, оба у згради на адреси ... 1/1 у Новом Саду саграђеној на парцели бр. .../3 а уписаној у лист непокретности број ... КО Нови Сад II, коришћењем улазних врата у зграду – портала, дворишних врата и подрумских врата, која се налазе у дворишту и ходнику зграде у Новом Саду у Улици ... број 1, изграђеној на парцели број .../2 површине 215 м2, уписана у лист непокретности број ... КО Нови Сад II, неосновано узнемирава тужиљу у мирном и несметаном вршењу права својине на наведеним улазним вратима у згради – порталу, дворишним вратима и подрумским вратима која се налазе у дворишту и ходнику зграде, да се обавеже тужени да лично или преко трећих лица и корисника једнособног стана број посебног дела 2 и трособног стана број посебног дела 3, оба у предметној згради, да одмах престане са коришћењем наведених улазних врата у зграду – портал, дворишних врата, подрумских врата, под претњом изрицање новчане казне, као и да се обавеже тужени лично или преко трећих лица и корисника, као и свакодобни власник или корисник једнособног стана број посебног дела 2 и трособног стана број посебног дела 3, оба у предметној згради, да се убудуће уздржавају од коришћења наведених улазних врата у зграду – портал, дворишних врата и подрумских врата под претњом новчане казне.

Ставом петим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиље којим је тражено да се утврди да је тужени лично или преко трежих лица и корисник једнособног стана број посебног дела 2 и трособног стана број посебног дела 3 оба у згради на адреси ... број 1/1 у Новом Саду, а саграђеној на парцели број .../3, а уписаној у лист непокретности број ... КО Нови Сад II, пролажењем кроз ходник који се налази у приземљу између двориштних врата и улазних врата у зграду – портал зграде у Новом Саду, Улица ... број 1, изграђеној на парцели број .../2 површине 215 м2, уписана у лист непокретности број ... КО Нови Сад II, неосновано узнемирава тужиљу у мирном и несметаном вршењу права својине на наведеном ходнику, да се обавеже тужени лично или преко трећих лица или корисника једнособног стана број посебног дела 2 и трособног стана број посебног дела 3, оба у предметној згради, да одмах престане са пролажењем кроз предметни ходник под претњом изрицања новчане казне. Ставом шестим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиље у делу којим је тражено да се обавеже тужени да исплати тужиљи трошкове парничног поступка по одмерењу суда са законском затезном каматом у случају доцње под претњом принудног извршења, и обавезана је тужиља да туженом исплати износ од 148.500,00 динара на име накнаде трошкова парничног поступка.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж 1267/24 од 21.05.2024. године ставом првим изреке, жалба тужиље делимично је усвојена, а делимично одбијена, и првостепена пресуда потврђена у побијаном делу којим је тужбени захтев тужиље одбијен, а преиначена у делу одлуке о накнади трошкова поступка, тако што је смањен досуђени износ накнаде са 148.500,00 динара на износ од 103.500,00 динара. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужиље за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка, са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној сагласно члану 404. Закона о парничном поступку.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11...10/23), Врховни суд је утврдио да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији, као о изузетно дозвољеној, јер у овом случају не постоји потреба да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, нити је потребно ново тумачење права, имајући у виду врсту спора, садржину тражене судске заштите, начин пресуђења и разлоге за одбијање тужбеног захтева. Поднетом тужбом, тужиља, која је власница два стана у предметној згради, тражила је заштиту од узнемиравања на деловима зграде који представљају заједничко власништво свих станара, а тужбени захтев је правноснажно одбијен јер тужиља није доказала да је дошло до узнемиравања њеног права својине од стране туженог. Реч је о тужби предвиђеној чланом 42. Закона о основама својинско- правних односа (негаторна тужба). У конкретном случају, нижестепени судови су утврдили (чињенично стање не може бити предмет испитивања ревизијског суда приликом одлучивања о посебној ревизији) да су подрумске просторије тужени и његови правни претходници користили и пре него што је тужиља купила станове у предметној згради, да поштанско сандуче постоји дуги низ године на том месту, при чему постојање сандучета не узнемирава право својине тужиље на заједничком делу зграде на ком је постављено, да су помоћни објакат могли по потреби сви да користе, при чему тужиља није доказала да је у томе била спречена, нити да је тужени омета што пролази кроз парцелу .../1, зграду саграђену на парцели .../2 (конкретно коришћењем улазних врата у зграду – портала, дворишних врата у ходнику зграде и пролажењем кроз ходник који се налази у приземљу дворишних врата и улазних врата у зграду). У ревизији није изложено правно питање које је од општег интереса или у интересу остваривања равноправности грађана, а по оцени Врховног суда такво питање у овом спору не постоји. Уз ревизију нису приложене правноснажне пресуде донете у битно истоветним чињеничноправним споровима које би, због другачијег пресуђења, указивале на потребу одлучивања ради уједначавања судске праксе. У ревизији су изнете чињеничноправне појединости конкретног случаја, што се не може прихватити као релевантан основ да се дозволи одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, а наводи ревизије који указују на битне повреде одредаба парничног поступка, нису разлози за посебну ревизију чија је дозвољеност условљена испуњењем услова прописаних у члану 404. став 1. ЗПП.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је оценио да ревизија није дозвољена ни као редовна.

Чланом 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба у овој правној ствари поднета је 15.06.2021. године. Вредност предмета спора побијаног дела је 4.000,00 динара.

С обзиром на то да се ради о имовинскоправном спору у коме вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, то је Врховни суд оценио да је ревизија недозвољена, применом члана 403. став 3. ЗПП.

Из наведених разлога, применом члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Добрила Страјина, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић