Врховни суд, у већу састављеном од судија: Драгане Маринковић, председника већа, Зорице Булајић и Ирене Вуковић, чланова већа, у парници тужиоца „Инпа - тех“ ДОО Ветерник, чији је пуномоћник Павле Веселинов, адвокат из ... , против туженог Града Новог Сада, кога заступа Правобранилаштво Града Новог Сада, ради исплате, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 418/24 од 28.05.2024. године, у седници одржаној 09.10.2024. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 418/24 од 28.05.2024. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Новом Саду П 5190/23 од 22.01.2024. године, ставом првим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу исплати 4.322.088,66 динара са законском затезном каматом од пресуђења до исплате, као и да му надокнади трошкове парничног поступка у износу од 322.162,44 динара са законском затезном каматом од дана извршности пресуде до коначне исплате. Ставом другим изреке, утврђено је да је тужени стекао право својине у целости на парцели број ... КО Ветерник, која се води уписана код РЗГ СКН Нови Сад 1 у ЛН број ... , површине 174 м2, те да је тужилац дужан да трпи да се тужени са тим правом упише код надлежне службе за Катастар непокретности након правноснажности пресуде. Ставом трећим изреке, преко досуђеног износа од 4.332.088,66 динара до траженог износа од 4.325.055,36 динара тужбени захтев је одбијен.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж 418/24 од 28.05.2024. године, ставом првим изреке, жалба туженог је одбијена и првостепена пресуда у побијаном усвајајућем делу из става првог и другог изреке потврђена. Ставом другим изреке, одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је изјавио ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... и 18/20), Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба ради исплате у овој правној ствари поднета је 28.06.2023. године, a поднеском од 05.07.2023. године преиначена повећањем захтева. Вредност побијаног дела правноснажне пресуде од 4.322.088,66 динара је противвредност 36.866,66 евра према средњем курсу НБС на дан преиначења тужбе (1 евро = 117,2357 динара).

Имајући у виду да се у конкретној правној ствари ради о имовинскоправном спору у коме се тужбени захтев односи на новчано потраживање, у коме вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан преиначења тужбе, то је Врховни суд нашао да ревизија туженог није дозвољена, применом одредбе члана 403. став 3. ЗПП.

На основу члана 413. у вези члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Драгана Маринковић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић