Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1352/14 од 05.03.2015.године одбијене су као неосноване жалбе тужиоца „АА“ из ... и тужене Компаније „ВВ“ ... и потврђена пресуда Вишег суда у Јагодини П бр. 26/13 од 25.02.2014.године.

Против правноснажне пресуде донесене у другом степену, тужени Компанија „ВВ“ ..., је благовремено изјавио ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући побијану пресуду у смислу члана 399. Закона о парничном поступку (Службени гласник РС“ бр. 125/04, 111/09), који се примењује на основу члана 506. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 55/14) Врховни касациони суд је нашао да је ревизија неоснована.

У поступку доношења побијане пресуде нису учињене битне повреде из члана 374. став 2. тачка 9. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању између правног претходника тужиоца као осигураника и туженог као осигуравача закључен је уговор о осигурању имовине по полиси ... бр.... од 30.05.2005.године за период од 09.06.2005.године до 09.06.2006.године, по основу ког је осигуран Мотел „…“ као имовина тужиоца, а тужилац као осигураник платио је премију осигурања. Осигурани случај догодио се дана … године када је Мотел „…“ у пожару у потпуности изгорео. Радници туженог су дана 18.10.2005. године сачинили записник о штети која је процењена као тотална. На основу налаза и мишљења комисије вештака – Удружења судских вештака-Београд (у саставу дипл.грађевински инжењер, дипл.машински инжењер и дипл. економиста) утврдили су висину штете на самом грађевинском објекту, опреми, машинама, апаратима, намештају, инвентару, комплетним инсталацијама, алкохолним и безалкохолним пићима и животним намирницама које су се налазиле у Мотелу „…“ који је категоризован као ресторан са …, а на основу постојеће писмене документације. На основу постојеће писмене документације објекат и наведена опрема били су предмет осигурања. Овај налаз и мишљење сачињен је 18.09.2011.године на који су парничне странке имале примедбе. Поводом примедби на налаз и мишљење комисије вештака од 18.10.2011.године комисија вештака је урадила допунски налаз и мишљење дана 14.02.2012.године према коме је укупна штета на наведеном грађевинском објекту Мотел „…“ утврђено да износи 46.423.442,39 динара, да штета на опреми и машинама и апаратима износи 4.598.663,91 динар. Штета на изгорелом намештају и инвентару утврђена је у износу од 8.200.967,47 динара, штета због уништења алкохолних и безалкохолних пића и намирница у износу од 1.183.945,20 динара, а штета на комплетним инсталацијама у износу од 1.000.000,00 динара, коју штету странке нису спориле. Правноснажном међупресудом Вишег суда у Јагодини П бр. 8/10 утврђено је да је основано потраживање тужиоца „АА“ ... и обавезан тужени Компанија „ВВ“ ... из ... да тужиоцу исплати накнаду из осигурања по полиси ... бр. ... од 30.05.2005.године за штетни догађај од ...године, односно да не постоји дорпинос настанку штетног догађаја од стране тужиоца у смислу члана 192. Закона о облигационим односима.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, Врховни касациони суд налази да су правилно нижестепени судови применили материјално право када су тужбени захтев тужиоца усвојили, дајући за своју одлуку јасне и довољне разлоге које је у свему као правилне прихвата и овај суд.

Закон о облигационим односима, приликом закључења уговора о осигурању предвидео је и за једну и за другу уговорну страну настанак обавезе. Уговарач осигурања се обавезује да плати премију осигурања а осигуравач је дужан да плати осигурану суму уколико се деси догађај који представља осигурани случај а највише до износа осигуравачеве обавезе. На ово упућује управо одредба члана 919. Закона о облигационим односима којом одредбом је прописано да када се догоди осигурани случај осигуравач је дужан исплатити накнаду или своту одређену уговором у уговореном року који не може бити дужи од 14 дана рачунајући од када је осигуравач добио обавештење да се осигурани случај догодио. Према члану 189. став 2. Закона о облигационим односима висина штете утврђује се према ценама у време доношења судске одлуке.

Полазећи од наведене одредбе закона а имајући у виду да је у конкретном случају у ситуацији када је правноснажном међупресудом Вишег суда у Јагодини П бр. 8/10 од 11.02.2010.године утврђена основаност тужиочевог потраживања без икаквог доприноса тужиоца настанку штете чија је коначна висина утврђена допунским налазом и мишљењем вештака од 14.02.2012.године за осигурани случај који је наступио, то је тужени као осигуравач у обавези да тужиоцу накнади штету у смислу члана 919. став 1. Закона о облигационим односима.

Одлука првостепеног суда суда о камати донета је правилном применом одредбе члана 277. Закона о облигационим односима.

Указивање навода ревизије да је у овој правној ствари судио стварно ненадлежан суд не могу се узети у разматрање у поступку одлучивања по ревизији јер истицање овог навода није предвиђено Законом о парничном поступку као ревизијски разлог.

Врховни касациони суд је ценио и остале наводе ревизије али како се тим наводима не доводи у сумњу правилност побијане пресуде, то је на основу члана 414. став 1. Закона о парничном поступку одлучио као у изреци, без детаљног образлагања ревизијске одлуке у смислу става 2. истог члана, јер се на тај начин не би постигло ново тумачење права.

Председник већа - судија

Снежана Андрејевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић