
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 2050/2019
22.08.2018. година
Београд
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији туженог, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 2575/18 од 22.08.2018. године, као изузетно дозвољеној ревизији.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог, изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 2575/18 од 22.08.2018. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Трећег основног суда у Београду П бр. 6401/16 од 30.03.2017. године обавезан је тужени да се са свим лицима и стварима исели из стана број ... у ул. ... број ... и да исти преда на слободно коришћење и располагање тужиоцу.
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 2575/18 од 22.08.2018. године, одбијена је као неоснована жалба туженог и првостепена пресуда потврђена.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложио да се ревизија сматра изузетно дозвољеном, применом члана 395. ЗПП.
Апелациони суд у Београду је решењем Р3 бр. 18/19 од 27.03.2019. године предложио Врховном касационом суду одлучивање о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 2575/18 од 22.08.2018. године.
Врховни касациони суд није везан предлогом апелационог суда, па налази да у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији туженог на основу члана 395. ЗПП („Сл.гласник РС“ бр. 125/04 и 111/09, који се примењује на основу члана 506. став 1. ЗПП „Сл.гласник РС“ бр. 72/11). Предмет тражене правне заштите о коме је одлучено побијаном правноснажном пресудом, је исељење, Одлука о основаности таквог тужбеног захтева и примена материјалног права зависе од утврђеног чињеничног стања у сваком конкретном случају. Тужени уз ревизију није приложио судске одлуке које би учиниле основаним разлог прописан чланом 395. ЗПП за изјављивање ревизије, а који се односи на судску праксу, те постојање различитих судских одлука у истој чињеничној и правној ситуацији као у конкретном случају и супротном пресуђењу судова о истоврсном тужбеном захтеву, па је у складу с тим и одлучено као у ставу првом изреке.
Оцењујући дозвољеност ревизије, применом члана 401. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 125/04 и 111/09), који се у конкретном случају примењује на основу члана 506. став 1. ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Наиме, одредбом члана 23. став 3. Закона о изменама и допунама ЗПП („Службени гласник РС“ број 55/14), који регулише дозвољеност ревизије у свим споровима који нису правноснажно решени до 31.05.2014. године, односно до дана ступања на снагу овог закона, прописано је да је ревизија дозвољена у свим поступцима у којима вредност предмета спора побијеног дела прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужба ради исељења поднета је 08.10.2008. године, а вредност предмета спора у тужби и у уводу првостепене пресуде означена је на износ од 510.000,00 динара.
Имајући у виду да се у конкретном случају ради о имовинско-правном спору, који се односи на неновчано потраживање, у коме вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде не прелази динарску противвредност 40.000 евра, то је Врховни касациони суд нашао да је ревизија туженог недозвољена, применом одредбе члана 23. став 3. Закона о изменама и допунама ЗПП.
На основу изнетог, применом члана 404. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа - судија
Јасминка Станојевић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић

.jpg)
