
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 2113/2019
16.10.2019. година
Београд
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији туженог ВВ изјављеној против дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог ВВ изјављена против пресуде
ОДБИЈА СЕ захтев тужиље за накнаду трошкова одговора на ревизију.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Младеновцу П 762/16 од 12.12.2017. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиље и утврђено да је ништав члан 2. уговора о зајму закључен између тужених ВВ из … као зајмодавца и ББ из … као зајмопримца који је оверен код јавног бележника Милијане Милосављевић под бројем УОП …-… од 04.04.2016. године као и заложна изјава потписана од стране ББ из … пред јавним бележником Милијаном Милисављевић под бројем ОПУ …-… од 04.04.2016. године. Ставом другим изреке, обавезан је тужени ВВ да тужиљи на име трошкова парничног поступка исплати 60.800,00 динара. првим изреке, одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена првостепена пресуда. Ставом другим изреке, одбијен је као неоснован захтев туженог за накнаду трошкова другостепеног поступка.
Против правноснажне пресуде донесене у другом степену тужени ВВ је изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права на основу члана 404. ЗПП.
Тужиља је поднела одговор на ревизију захтевајући трошкове његовог састава.
Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. ЗПП (''Службени гласник РС'' 72/11... 55/2014), Врховни касациони суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. ЗПП јер примена чл. 171. и 174. Породичног закона није спорна у судској пракси, није потребно ново тумачење права нити тужени у ревизији указује на судске одлуке којима је на други начин решено ово правно питање.
По члану 403. став 3. истог закона, ревизија је дозвољена у свим поступцима у којима вредност предмета спора побијаног дела прелази динарску противвредност од 40.000 евра, односно 100.000 евра у привредним споровима, по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужба ради утврђења ништавости уговора поднета је 03.10.2016. године. Вредност предмета спора је 10.000,00 динара.
С обзиром на то да је вредност побијаног дела правноснажне пресуде испод 40.000 евра, у динарској противвредности, то је изјављена ревизија недозвољена.
На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у изреци.
Одбијен је захтев тужиље за накнаду трошкова одговора на ревизију, јер ти трошкови нису били неопходни ради одлучивања о овом правном леку (члан 154. став 1. ЗПП).
Председник већа судија
Звездана Лутовац, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић

.jpg)
