Рев 2322/2015 дозвољеност ревизије; такса за тужбу

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 2322/2015
29.12.2015. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија:Снежане Андрејевић, председника већа, Бисерке Живановић и Споменке Зарић, чланова већа, у парници тужилаца Л.Б. и Е.Б., обоје из Ш., које заступа Б.К., адвокат из Р., против тужене С.С. из Б., коју заступа М.М., адвокат из Р., ради чинидбе, одлучујући о ревизији тужилаца, изјављеној против пресуде Вишег суда у Сремској Митровици Гж 212/15 од 20.05.2015. године, у седници већа одржаној 29.12.2015. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужилаца, изјављена против пресуде Вишег суда у Сремској Митровици Гж 212/15 од 20.05.2015. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Руми П 227/12 од 18.03.2015. године, ставом првим изреке, одбијен је примарни тужбени захтев којим је тражено да се тужена обавеже да тужиоцима солидарно преда неоштећен кукуруз у зрну у количини од 10.360 килограма. Ставом другим изреке одбијен је евентуални тужбени захтев којим је тражено да се тужена обавеже да тужиоцима солидарно исплати износ од 3.315,00 динара, са каматом од дана пресуђења, до исплате. Ставом трећим изреке утврђено је да противтужба поднета 25.05.1995. године против Б.М. и Б.Е. повучена, а ставом петим изреке је одлучено да свака страна сноси своје трошкове поступка.

Виши суд у Сремској Митровици је пресудом Гж 212/15 од 20.05.2015. године жалбу тужилаца делимично уважио и делимично одбио, те је првостепену пресуду потврдио у одбијајућем делу одлуке о примарном тужбеном захтеву, а преиначио у делу одлуке о евентуалном тужбеном захтеву тако што је евентуални захтев усвојио и тужену обавезао да тужиоцима солидарно исплати износ од 3.315,00 динара, са каматом од пресуђења па до исплате. Тужена је обавезана да тужиоцима на име трошкова првостепеног парничног поступка исплати износ од 163.200,00 динара са законском затезном каматом од дана пресуђења па до коначне исплате, а на име трошкова жалбеног поступка износ од 11.250,00 динара.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиоци су благовремено изјавили ревизију, због погрешне примене материјалног права, као и из разлога прописаних чланом 395. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 125/04, 111/09, 53/13), који се у овој парници примењује на основу члана 506. став 1. важећег Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11...55/14).

Апелациони суд у Новом Саду решењем Р3 159/15 од 25.11.2015. године није предложио Врховном касационом суду одлучивање о ревизији тужилаца у смислу члана 395. Закона о парничном поступку.

Врховни касациони суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије у смислу члана 401. став 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр.125/04, 111/09, 53/13) у вези члана 23. став 3. Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр.55/14), и утврдио да ревизија није дозвољена.

Побијана другостепена пресуда Вишег суда у Сремској Митровици Гж 212/15 донета је 20.05.2015. године, након што је дана 31.05.2014. године ступио на правну снагу и почео да се примењује Закон о изменама и допунама Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр.55/14). Прелазном одредбом из члана 23. став 3. Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку прописано је да је ревизија дозвољена у свим поступцима у којима вредност предмета спора побијаног дела прелази динарску противвредност од 40.000,00 евра, односно 100.000 евра у привредним споровима, по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, а који нису правноснажно решени до дана ступања на снагу овог закона. Како је у конкретном случају побијана другостепена пресуда донета након ступања на снагу Закона о изменама и допунама ЗПП („Службени гласник РС“ бр.55/14), дозвољеност ревизије се цени према вредносном цензусу прописаном чланом 23. став 3. наведеног Закона.

Тужба ради предаје 10.360 килограма кукуруза у зрну поднета је Општинском суду у Иригу 12.12.1984. године. У тужби није означена вредност предмета спора. Поднеском од 20.06.1995. године тужиоци су тужбу преиначили истицањем евентуалног тужбеног захтева којим је тражена исплата износа од 3.315,20 динара, са припадајућом каматом од дана пресуђења. Побијаном другостепеном пресудом правноснажно је одбијен примарни тужбени захтев којим је тражена предаја кукуруза у зрну у количини од 10.360 килограма, док је евентуални захтев усвојен и тужена је правноснажно обавезана да тужиоцима солидарно исплати износ од 3.315,00 динара, са каматом од дана пресуђења, до исплате.

Из садржине ревизије произлази да тужиоци другостепену одлуку побијају у делу којим је правноснажно одбијен примарни тужбени захтев. У наведеном делу, у погледу захтева за чинидбу, тужиоци до закључења главне расправе нису определили вредност предмета спора.

Према становишту Врховног касационог суда, када вредност предмета спора није означена у тужби, нити је означена или утврђена накнадно, до правноснажног окончања поступка, вредност предмета спора се утврђује према одређеној, односно наплаћеној судској такси.

Такса на тужбу и такса на првостепену пресуду одређене су у износима од по 1.900,00 динара. Таксеном тарифом – тарифни број 1., која је саставни део Закона о судским таксама (''Сл. гласник РС'' бр. 28/94....106/15), прописано је да се такса у износу од 1.900,00 динара плаћа за тужбу према вредности предмета спора до 10.000,00 динара, док је тарифним бројем 2., између осталог, прописано да се и за првостепену пресуду и за решење у споровима због сметања поседа плаћа према вредности предмета спора такса из става првог тарифног броја 1.

Имајући у виду да су такса на тужбу и такса на првостепену пресуду одређене у износу који одговара вредности предмета спора до 10.000,00 динара, што је очигледно испод вредносног цензуса од 40.000 евра прописаног чланом 23. став 3. Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр.55/14), Врховни касациони суд је оценио да ревизија није дозвољена.

Из наведених разлога, применом члана 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр.125/04, 111/09, 53/13), Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.

Председник већа-судија

Снежана Андрејевић,с.р.