Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Јелене Боровац, Бранка Станића, др Драгише Б. Слијепчевића и Татјане Матковић Стефановић, чланова већа, у парници тужиоца АА а.д. из ..., коју заступа Младен Аврамовић, адвокат из ..., против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник Хари Торма, адвокат из ..., ради исплате, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Суду Гж 3740/18 од 25.10.2018. године, у седници одржаној дана 06.11.2019. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Суду Гж 3740/18 од 25.10.2018. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Суду Гж 3740/18 од 25.10.2018. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Сомбору П 2097/16 од 04.04.2018. године, ставом првим изреке, укинуто је решење о извршењу Основног суда у Сомбору Ив 1098/13 од 08.10.2013. године, којим је тужени обавезан да тужиоцу исплати 2.278.110,79 динара, са законском затезном каматом од 22.07.2013. године до исплате и да му накнади трошкове извршења од 60.190,00 динара. Ставом другим изреке, делимично је усвојен тужбени захтев, па је у ставу трећем тужени обавезан да тужиоцу исплати 907.677,18 динара, са законском затезном каматом на износ од 442.403,42 динара од 27.07.2017. године до исплате, док је захтев тужиоца за исплату законске затезне камате на преостали износ од 589.149,94 динара, одбијен. Одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Пресудом Апелационог суда у Новом Суду Гж 3740/18 од 25.10.2018. године, одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена пресуда Основног суда у Сомбору П 2097/16 од 04.04.2018. године, у побијаном усвајајућем делу и делу одлуке о трошковима поступка. Захтев туженог за накнаду трошкова жалбеног поступка је одбијен.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права и битних повреда одредаба парничног поступка, са предлогом да се ревизија сматра изузетно дозвољеном на основу члана 404. Закона о парничном поступку.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'' бр. 72/11, 55/14), Врховни касациони суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. ЗПП, јер побијана одлука не одступа од важећих ставова овог суда, а тужени не прилаже различите судске одлуке којима је у сличној или истој чињенично-правној ситуацији другачије пресуђено.

Ревизија туженог није дозвољена ни као редовна.

Према члану 403. став 3. ЗПП, ревизија је дозвољена у свим поступцима у којима вредност предмета спора побијаног дела прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба ради исплате поднета је 22.07.2013. године, а вредност предмета спора побијаног дела износи 907.677,18 динара.

Како вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан њеног подношења, ревизија туженог није дозвољена.

На основу члана 413. ЗПП одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Звездана Лутовац,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић