Против правноснажне другостепене пресуде тужилац је благовремено изјавио ревизију у делу поверавања мал. деце странака туженој на самостално вршење родитељског права, утврђеном пребивалишту мал. деце и одлуке о трошковима спора, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду у смислу члана 408. Закона о парничном поступку – ЗПП (''Службени гласник РС'' 72/11, 55/14, 87/18) и утврдио да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка прописана одредбом члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а на друге битне повреде одредаба парничног поступка које могу бити ревизијски разлог у смислу члана 407. став 1.наведеног закона, ревизијом се не указује.

Према утврђеном чињеничном стању, у браку парничних странака је рођено двоје деце, мал. ВВ ...2004 године, ученик је осмог разреда Основне школе у ... и мал. ГГ ...2008. године, ученик четвртог разреда Основне школе у ... . У време одлучивања у овој парници мал. деца странака живе, као и раније, у ..., у кући која је власништво родитеља тужиоца. Из налаза стручног тима органа старатељства – Центра за социјални рад у ... од 27.09.2018. године и 22.03.2019. године произлази да је комуникација између, сада бивших, супружника оптерећена неразрешеним партнерским конфликтима које преносе на мал. ВВ, који се појачано идентификује са оцем, што угрожава однос са мајком, способан је да формира и изрази своје мишљење у складу са својим календарским узрастом и зрелошћу, а његово мишљење да са братом жели да живи код оца производ је настојања да пронађе зону која изазива мању унутрашњу нелагоду, што не значи да на мајку није емотивно усмерен, а нарочито је емотивно везан за брата мал. ГГ. Стручни тим органа старатељства је мишљења да при одлучивању о поверавању мал. деце мора се имати у виду наведена јака емотивна веза између мал. деце, тако да је потребно искључити могућност њиховог раздвајања. Из извештаја лекара специјалисте Института за ментално здравље од 26.07.2017. године произлази да је мал. ГГ дете са посебним потребама и да је посебно везан за мајку, док његово везивање за простор и окружење није од одлучујућег утицаја, с обзиром да му, према календарском узрасту, предстоји промена простора и окружења поласком у пети разред Основне школе, а том прилагођавању помоћи ће блискост и присуство мајке. Обе парничне странке су функционални родитељи и показују жељу да им мал. деца буду поверена на самостално вршење родитељског права.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, правилно су нижестепени судови применили материјално право из члана 67. и 77., а у вези члана 6. и 266. Породичног закона (''Службени гласник РС'' бр. 18/05), када је одлучено да се туженој, као мајци, повери самостално вршење родитељског права над заједничком мал. децом странака, уз правилну примену и одредбе члана 272. став 2. истог закона, приликом уређивања начина одржавања личних односа мал. деце са тужиоцем, као оцем, односно са родитељем са којим деца не живе.

Врховни касациони суд налази да су приликом доношења одлуке о поверавању мал. деце, нижестепени судови правилно проценили најбољи интерес мал. деце, оценом мишљења Центра за социјални рад у ... од 27.09.2018. године и 22.03.2019. године и Извештаја Института за ментално здравље од 26.07.2017. године, када су одлучили да се мал. деца, с обзиром на њихову међусобно јако изражену емотивну везу, здравствене проблеме које има мал. ГГ и његова доминантнија емотивна везаност за мајку повере туженој. Садашње животне околности указују да је у најбољем интересу мал. деце, за њихов психо-физички развој, да буду поверени на негу, чување и васпитање мајци. Значај жеље мал. ВВ да буде поверен оцу заједно са братом – мал. ГГ, али и јасно изражена приврженост мал. ГГ мајци и мишљење органа старатељства да за правилан психо-физички развој је неопходно да мал. деца не буду одвојена у одрастању, односно да одлуком о поверавању једном од родитеља не буду одвојени, произлази да је побијана пресуда, у том делу, у најбољем интересу мал. деце странака.

Одредбом члана 78. тачка 3. и 4. Породичног закона је прописано да родитељ који не врши родитељско право има право и дужност да издржава дете, да са дететом одржава личне односе и да о питањима која битно утичу на живот детета одлучује заједнички споразумно са родитељем који врши родитељско право. Питања која битно утичу на живот детета у смислу овог закона сматрају се нарочито образовање детета, предузимање већих медицинских захвата над дететом, промена пребивалишта детета и располагање имовином детета велике вредности.

Одлука о пребивалишту мал.деце у конкретном случају је последица одлуке о поверавању мал.деце, без обзира што то представља битно питање у вршењу родитељског права, а превентивни и корективни надзор обавља орган старатељства.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 414. ЗПП одлучио као у изреци.

Председник већа - судија

Бисерка Живановић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић