Према утврђеном чињеничном стању, тужиље су ћерке пок. ВВ из ... и његове ванбрачне супруге ГГ. Отац тужиља је био запослен у АД „Шинвоз“ у Зрењанину. Правни претходник туженог Града Зрењанина, Општина Зрењанин је као давалац стана солидарности 29.04.2003. године, закључила са АД „Шинвоз“ Зрењанин као корисником стана солидарности уговор о уступању стана солидарности на коришћење и то трособног стана у Зрењанину ул. ... број .. површине 75,86м2. Наведеним уговором уговорена је обавеза да АД „Шинвоз“ овај стан солидарности додели свом раднику у закуп на одређено време у року од 60 дана од дана закључења уговора, а ако АД „Шинвоз“ не испоштује наведени рок уговорена му је обавеза да о томе благовремено извести општину и предложи продужење рока за испуњење ове обавезе или предложи да откупи стан по стварној вредности. АД „Шинвоз“ Зрењанин ове уговорне обавезе није испоштовао, а у предметни стан се бесправно уселио сада пок. ВВ, па је правни претходник туженог раскинуо уговор дописом од 09.05.2007. године, којим је од АД „Шинвоз“ Зрењанин захтевао да му предметни стан врати у посед испражњен од лица и ствари. С обзиром да му АД „Шинвоз“ Зрењанин није предао стан у посед, Општина Зрењанин је против истог поднела Општинском суду у Зрењанину поднела тужбу ради предаје поседа 28.02.2008. године. Правноснажном пресудом Основног суда у Зрењанину П.бр. 3125/10 од 09.09.2010. године, обавезан је АД „Шинвоз“ Зрењанин да Граду Зрењанину (овде туженом) преда предметни стан у посед (ближе описан у изреци првостепене одлуке) и исти ослободи од лица и ствари. ВВ преминуо је ...2015. године. Правноснажним решењем оставинског суда у Зрењанину од 23.11.2015. године на његовој заоставштини покретним, заосталим и неисплаћеним инвалидским пензијама оглашене су за наследнике његове ћерке АА и ББ. Град Зрењанин поднео је тужбу 11.01.2022. године против тужиља и њихове мајке ради исплате закупнине и исељења из предметног стана јер исти користе без правног основа, а тај поступак је у прекиду до окончања ове парнице. У листу непокретности .. КО Зрењанин1 предметни стан се води као јавна својина у својини Града Зрењанина. ВВ био је корисник права на новчану социјалну помоћ и у предметном стану је живео са ванбрачном супругом и децом (тужиљама). Након његове смрти оне су наставиле да живе у предметном стану иако немају одлуку о додели стана на коришћење њиховом оцу, нити поседују уговор о коришћењу стана, а не плаћају ни накнаду за коришћење овог стана.

Полазећи од утврђеног чињеничног стања нижестепени судови су одбили тужбени захтев тужиља налазећи да тужиље немају ваљан правни основ за коришћење и закуп предметног стана на неодређено време. Отац тужиља се у предметни стан уселио без коначне одлуке о додели стана, па како са оцем тужиља није закључен уговор о закупу, он није ни постао закупац стана на неодређено време, па следом тога ни тужиље не могу црпети то право из права свог правног претходника,

По налажењу Врховног суда, одлука другостепеног суда је заснована на правилној примени материјалног права.

У конкретном случају, АД „Шинвоз“ је раскидом уговора учињеном од стране Општине Зрењанин (09.05.2007. године) изгубио право корисника уступљеног стана солидарности, управо имајући у виду то што није испоштовао уговорне одредбе да овај стан солидарности додели свом раднику у закуп на одређено време у року од 60 дана од дана закључења уговора, нити је од општине захтевао продужење рока за испуњење ове обавезе, нити је пак предложио да откупи стан по стварној вредности. Дакле, код АД „Шинвоз“ није био спроведен поступак доделе стана, нити је таква одлука донета. Следом наведеног, како сада пок. ВВ (отац тужиља) није уопште са АД „Шинвоз“ закључио уговор о закупу стана, те свакако није ни уговор о закупу на неодређено време, по основу кога би отац тужиља постао закупац стана на неодређено време, а у ком случају би, у смислу одредбе члана 34. став 1. Закона о становању, после његове смрти закупац на стану постали чланови његовог породичног домаћинства који су наставили да користе тај стан под условима прописаним тим чланом, то тужиље неосновано претендују на остваривање тих права, као што су то нижестепени судови правилно закључили.

Супротно наводима ревизије којима се наводи да је отац тужиља легално ступио у посед стана у ком оне као чланови породичног домаћинства живе 20 година, да тужени ништа није предузимао, тако да оне све време имају несметану државину овог стана, тужиље усељењем са својим оцем нису могле стећи право коришћења на спорном стану солидарности по основу ванредног одржаја као начина за стицање права својине, за који је потребна савесна државина непокретне ствари и протек рока од 20 година на који се ревизијом указује, зато што немају савесну државину у смислу члана 72. став 2. ЗОСПО јер су знале да стан који држе није њихов.

Из наведених разлога, Врховни суд је на основу члана 414. став 1. ЗПП одлучио као у изреци.

Председник већа - судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић