Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 296/2025
Рев 330/2025
18.06.2025. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Татјане Миљуш, председника већа, Иване Рађеновић, Мирјане Андријашевић, Татјане Матковић Стефановић и Владиславе Милићевић, чланова већа, у парници тужиоца – противтуженог АА из ... , чији је пуномоћник Дарко Вељковић, адвокат у ... , против тужене – противтужиље ББ из ... , чији је пуномоћник Илија Петрушић, адвокат у ... , ради измене одлуке о вршењу родитељског права и др., одлучујући о ревизијама тужиоца, изјављеним против решења Вишег суда у Лесковцу Гж2 40/24 од 11.09.2024. године и против решења Вишег суда у Лесковцу Гж2 23/24 од 03.06.2024. године, у седници одржаној 18.06.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца као изузетно дозвољеној, изјављеној против решења Вишег суда у Лесковцу Гж2 40/24 од 11.09.2024. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца, изјављена против решења Вишег суда у Лесковцу Гж2 40/24 од 11.09.2024. године

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца, изјављена против решења Вишег суда у Лесковцу Гж2 23/24 од 03.06.2024. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Лесковцу Гж2 40/24 од 11.09.2024. године одбијена је жалба тужиоца – противтуженог и потврђено решење Основног суда у Лесковцу П2 977/23 од 05.07.2024. године.

Наведеним првостепеним решењем, у првом ставу изреке, уређен је лични однос и виђење између тужиоца – противтуженог и мал. ВВ из ... на тај начин што ће се виђање одвијати начин утврђен правноснажном пресудом Основног суда у Лесковцу П2 517/20 од 24.05.2021. године тако што ће тужилац – противтужени преузимати и враћати мал. ВВ мајке, зак. заступнице ББ испред Полицијске управе у Лесковцу, што је тужена – противтужиља дужна да омогући. У другом ставу изреке одређено је да тим решењем мења правноснажна пресуда Основног суда у Лесковцу П2 517/20 од 24.05.2021. године у делу који се односи на место и начин преузимања и враћања мал. детета од стране оца. У трећем ставу изреке одбијен је захтев тужиоца –противтуженог да се преузимање и враћање мал. детета одвија у просторијама Центра за социјални рад Лесковац у присуству стручног лица, односно да се мал. дете преузима и враћа законској заступници мајци ББ из ... у просторијама ПУ Лесковац у присуству службеног лица, а без директног контакта родитеља. У ставу четвртом је одлучено да ће ову привремену меру спроводити извршни орган Основног суда у Лесковцу. У ставу петом одређено је да ће о трошковима издавања привремене мере суд одлучити одлуком о главној ствари и, у ставу шестом, да привремена мера остаје на снази до правноснажног окончања поступка ради измене одлуке о вршењу родитељског права.

Против наведеног решења Вишег суда у Лесковцу, којим је потврђено првостепено решење Основног суда у Лесковцу, тужилац је изјавио благовремену ревизију позивом на одредбу члана 404. ЗПП, ради уједначавања судске праксе.

Ценећи испуњеност услова за одлучивање о ревизији тужиоца као изузетно дозвољеној, Врховни суд је утврдио да нису испуњени услови предвиђени одредбом члана 404. став 1. ЗПП да би се дозволило одлучивање о ревизији тужиоца.

Другостепеним решењем потврђено је решење о привременој мери, којом је привремено уређен лични однос и виђање између тужиоца и мал. детета тужиоца и тужене, до правноснажног окончања поступка ради измене одлуке о вршењу родитељског права. Том одлуком привремено се уређује начин виђања детета, у најбољем интересу детета, на основу у том моменту сачињеног извештаја Центра за социјални рад, у складу са одредбом члана 460. став 1. тачка 7. Закона о извршењу и обезбеђењу.

Како је тако привремена мера донета на основу услова који су се стекли у конкретном случају, не постоји потреба за уједначавањем судске праксе о овом питању, нити су испуњени други законом предвиђени услови за одлучивање о ревизији тужиоца изјављеној против решења о привременој мери као изузетно дозвољеној.

Из наведених разлога, донета је одлука као у ставу првом изреке, применом одредбе члана 404. став 2. ЗПП.

Испитујући дозвољеност ревизије тужиоца, изјављене против решења Вишег суда у Лесковцу Гж2 40/24 од 11.09.2024. године, Врховни суд је утврдио да је ревизија тужиоца недозвољена.

Према одредби члана 420. став 1. ЗПП, странке могу да изјаве ревизију и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан.

Одредбом члана 460. тачка 7. Закона о извршењу и обезбеђењу прописано је да ради обезбеђења неновчаног потраживања може да се одреди свака мера којом се постиже сврха обезбеђења, а нарочито привремено уређење спорног односа, ако је потребно да би се отклонила опасност од насиља или веће ненадокнадиве штете. Трајање привремене мере се, у складу са одредбом члана 456. став 1. Закона о извршењу и обезбеђењу, одређује у решењу о привременој мери.

Имајући у виду да се решењем о привременој мери правноснажно не окончава поступак, следи да је ревизија против тог решења недозовљена у смислу одредбе члана 420. став 1. ЗПП.

Из наведених разлога, Врховни суд је донео одлуку као у ставу другом изреке, применом одредбе члана 413. ЗПП.

Решењем Вишег суда у Лесковцу Гж2 23/24 од 03.06.2024. године укинуто је решење Основног суда у Лесковцу П2 977/23 од 24.04.2024. године и предмет је враћен првостепеном суду на поновни поступак и одлучивање.

Против тог решења тужилац је изјавио благовремену ревизију по основу одредбе члана 404. ЗПП и то у делу одлуке о трошковима жалбеног поступка, указујући да другостепени суд није одлучио о захтеву тужиоца за накнаду трошкова жалбеног поступка.

У конкретном случају не постоји одлука другостепеног суда против које је изјављена ревизија, с обзиром да другостепени суд није ни одлучио о трошковима жалбеног поступка. Против такве одлуке другостепеног суда ревизија није дозвољена, у смислу одредбе члана 410. став 2, у вези члана 403. и 420. ЗПП. У складу са изнетим Врховни суд је одбацио ревизију тужиоца као недозвољену, у ставу трећем изреке, применом одредбе члана 413. ЗПП.