Рев 3066/2022 3.19.1.25.1.4; 3.19.1.25.1.3

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 3066/2022
08.06.2022. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Добриле Страјина, председника већа, Гордане Комненић, Драгане Миросављевић, Јасминке Станојевић и Јелице Бојанић Керкез, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Виолета Тасић, адвокат из ..., против тужених Града Лесковца, кога заступа Градско правобранилаштво у Лесковцу и Gama-com trade д.о.о. ..., чији је пуномоћник Јован Зејак, адвокат из ..., ради утврђења ништавости уговора и исплате, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 3291/21 од 01.12.2021. године, у седници одржаној 08.06.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ, одлучивање о посебној ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 3291/21 од 01.12.2021. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 3291/21 од 01.12.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Лесковцу П 6878/20 од 15.06.2021. године, ставом првим изреке, утврђено је да је уговор о регулисању међусобних права и обавеза по основу доделе стана солидарности бр. 138/05 од 25.08.2005. године, закључен између Фонда за солидарну стамбену изградњу Града Лесковца и ‘’Гамаком'' д.о.о. апсолутно ништав и да не производи правно дејство од закључења. Ставом другим изреке, утврђено је да је уговор о преузимању дуга број 144/05 од 29.08.2005. године, закључен између Фонда за солидарну стамбену изградњу oпштине Лесковац, ''Гамаком'' д.о.о. и тужиље апсолутно ништав и да не производи правно дејство од закључења. Ставом трећим изреке, обавезан је првотужени Град Лесковац да тужиљи исплати појединачно опредељене новчане износе са законском затезном каматом као у његовом садржају. Ставом четвртим изреке, обавезан је првотужени да тужиљи на име трошкова парничног поступка плати 272.080,00 динара са законском затезном каматом на износ трошкова од 141.000,00 динара почев од дана извршности пресуде до исплате.

Допунском пресудом Основног суда у Лесковцу П 6878/20 од 20.09.2021. године, исправљеном решењем истог суда П 6878/20 од 11.10.2021. године, ставом првим изреке, одбијен је као неоснован део тужбеног захтева тужиље да се обавеже тужени Град Лесковац да тужиљи исплати законску затезну камату на појединачно опредељене новчане износе као у његовом садржају.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 3291/21 од 01.12.2021. године, одбијене су као неосноване жалбе туженог Града Лесковца и тужиље и потврђене првостепена пресуда и допунска пресуда са решењем о исправци од 11.10.2021. године.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је благовремено изјавила ревизију на основу члана 404. ЗПП, због погрешне примене материјалног права.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 55/14, 87/18 и 18/20), Врховни касациони суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. став 1. ЗПП, имајући у виду да се одлука у делу који се ревизијом побија односи на камату, као споредно потраживање. Из тог разлога је Врховни касациони суд одлучио као у ставу првом изреке применом члана 404. став 1. ЗПП.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5 ЗПП, а у вези члана 413 истог закона, Врховни касациони суд је оценио да ревизија није дозвољена.

Према члану 403. став 3. ЗПП, ревизија је дозвољена у свим поступцима у којима вредност предмета спора побијеног дела прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Одредбом члана 28. ЗПП, прописано је да ако је за утврђивање стварне надлежности, права на изјављивање ревизије и у другим случајевима прописаним у овом закону, меродавна вредност предмета спора, као вредност предмета спора узима се вредност главног захтева (став 1), док се камате, уговорна казна и остала споредна тражења, као и трошкови поступка не узимају у обзир ако не чине главни захтев (став 2).

У конкретном случају ревизија је изјављена против одлуке у делу којим је одлучено о камати на главни дуг (периоду за који тече камата), дакле против дела пресуде којим је одлучено о споредном тражењу тужиоца које не чини његово главно потраживање, то је и ревизија тужиоца недозвољена.

На основу изнетог, применом члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Добрила Страјина, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић