.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 3066/2025
30.04.2025. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Гордане Комненић, председника већа, др Илије Зиндовића и Драгане Миросављевић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Бобан Трајковић, адвокат из ..., против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник Дејан Атанасовић, адвокат из ..., ради утврђења, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 3622/24 од 13.11.2024. године, у седници одржаној 30.04.2025. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 3622/24 од 13.11.2024. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Врању П 4040/21 од 19.06.2024. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца да се утврди према туженом да је тужилац власник по основу одржаја дела катастарске парцеле број .../... уписане у листу непокретности број ... КО ... у мерама и границама ближе означено у овом ставу изреке или у укупној површини описаног простора 130м² или у реалном делу 130/236 од катастарске парцеле .../... КО ... а коју држи и користи тужилац, као и да је тужилац искључиви корисник постојећег, изграђеног, ванкњижног помоћног објекта у површини од 52м² спратности П, коју држи и користи а који је изградио и чију је изградњу једино и искључиво својим сопственим средствима финансирао тужилац, а који се налази на напред описаном делу предметне катастарске парцеле .../... уписане у лист непокретности број ... КО ..., што је тужени дужан да призна и омогући тужиоцу упис права својине на напред назначеном делу катастарске парцеле и помоћном објекту који се налази на истој, све у наведеним мерама и границама и површинама, на своје име код СКН Врање, без присуства и накнадне сагласности туженог. Ставом другим изреке, укинута је привремена мера одређена решењем тог суда П 4040/21 од 28.10.2022. године. Ставом трећим изреке, обавезан је тужилац да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 322.900,00 динара са законском затезном каматом од дана извршности пресуде до исплате.
Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 3622/24 од 13.11.2024. године одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена пресуда Основног суда у Врању П 4040/21 од 19.06.2024. године.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију, побијајући пресуду из свих законских разлога.
Оцењујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. ЗПП Врховни суд је утврдио да је иста недозвољена. Наиме, према члану 410. став 2. тачка 5. ЗПП ревизија је недозвољена ако је изјављена против пресуде које по закону не може да се поднесе (403. ст. 1. и 3. ЗПП), осим из члана 404. ово закона.
Одредбом члана 403. став 2. тач. 2. и 3. ЗПП прописано је: ревизија је увек дозвољена ако је а) другостепени суд преиначио пресуду и одлучио о захтевима странака; 3) другостепени суд усвојио жалбу, укинуо пресуду и одлучио о захтевима странака. Према ставу 3. члана 403. ЗПП ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе. У конкретном случају, првостепена пресуда није преиначена нити укинута у смислу да о захтеву одлучи другостепени суд.
Тужба у овој правној ствари поднета је 31.08.2016. године, а вредност предмета спора у тужби је опредељена на износ од 10.000,00 динара.
Како вредност предмета спора не испуњава услов прописан одредбом члана 403. став 3. ЗПП (вредност спора нижа од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе), то је Врховни суд на основу члана 413. ЗПП одлучио као у изреци.
Председник већа – судија
Гордана Комненић,с.р.
За тачност отправка
Заменик упрaвитеља писарнице
Миланка Ранковић
