Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бисерке Живановић, председника већа, Споменке Зарић и Зоране Делибашић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Зоран Таловић, адвокат из ..., против тужене Градске општине Звездара, коју заступа Општински јавни правобранилац, ради предаје стана и накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 7420/15 од 20.04.2017. године, у седници одржаној 07.08.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ предлог Апелационог суда у Београду Р3 9/18 од 08.02.2018. године, исправљен 12.04.2018. године, за одлучивање о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 7420/15 од 20.04.2017. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 7420/15 од 20.04.2017. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П 17847/10 од 27.07.2011. године, исправљеном решењем тога суда П 17847/10 од 07.08.2015. године, ставом првим изреке обавезана је тужена да стан површине 35 м2, у приземљу лево у згради у улици ... број .. у ..., ослобођен од лица и ствари преда тужиљи. Ставом другим изреке обавезана је тужена да тужиљи исплати накнаду штете у износима ближе означеним овим ставом изреке са законском затезном каматом од доспелости до исплате. Ставом трећим изреке одбијен је тужбени захтев у делу у коме је тужиља тражила да се обавеже тужена да јој исплати износ од 11.842,00 динара на име ренте убудуће почев од 01.04.2011. године, па све до извршења обавезе (обезбеђење стана за исељење носиоца станарског права) и то месечно унапред сваког првог у месецу за наредни месец са законском затезном каматом почев од истека претходног месеца до коначне исплате, као неоснован. Ставом четвртим изреке одбачена је тужба у делу у коме је тужиља тражила да тужена обезбеди стан за исељење носиоца станарског права ББ. Ставом петим изреке одбијен је приговор апсолутне ненадлежности суда, као неоснован. Ставом шестим изреке обавезана је тужена да тужиљи на име накнаде трошкова парничног поступка исплати износ од 184.550,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 7420/15 од 20.04.2017. године ставом првим изреке преиначена је пресуда Првог основног суда у Београду П 17847/10 од 27.07.2011. године исправљена решењем тога суда П 17847/10 од 07.08.2015. године у ставу првом и другом изреке, тако што је одбијен као неоснован тужбени захтев тужиље којим је тражила да се обавеже тужена да стан површине 35 м2 у приземљу лево у згради у улици ... број .. у ..., ослободи од лица и ствари и преда тужиљи и да се обавеже тужена да тужиљи на име накнаде штете исплати појединачне месечне износе са законском затезном каматом ближе означене ставом другим изреке. Ставом другим изреке одбијена је као неоснована жалба тужене и потврђено решење садржано у ставу петом изреке пресуде Основног суда у Београду П 17847/10 од 27.07.2011. године, исправљене решењем тога суда П 17847/10 од 07.08.2015. године. Ставом трећим изреке преиначено је решење о трошковима поступка садржано у ставу шестом изреке пресуде Првог основног суда у Београду П 17847/10 од 27.07.2011. године тако што је обавезана тужиља да туженој накнади трошкове парничног поступка у износу од 116.635,00 динара.

Против другостепене пресуде тужиља је благовремено незадовољна правноснажном одлуком другостепеног суда поднела ревизију у односу на став први и трећи исте, побијајући је због погрешне примене материјалног права. Предложила је да се ревизија сматра изузетно дозвољеном по члану 395. ЗПП, због уједначења судске праксе.

Решењем Р3 9/18 од 08.02.2018. године исправљеним решењем тога суда Р3 9/18 од 12.04.2018. године, Апелациони суд у Београду предложио је Врховном касационом суду одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној.

Поступајући по наведеном предлогу Апелационог суда у Београду Врховни касациони суд је на основу овлашћења из члана 395. ЗПП закључио да нису испуњени услови за одлучивање о изјављеној ревизији, као изузетно дозвољеној.

Према одредби члана 395. („Службени гласник РС“ број 125/04, 111/09) који се примењује на основу члана 506. став 1. Закона о парничном поступку-ЗПП („Службени гласник РС“ 72/11) прописано је да је ревизија изузетно дозвољена и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом по одредби члана 394. овог закона, када је по оцени апелационог суда о допуштености ове ревизије потребно да се размотре правна питања од општег интереса, уједначи судска пракса или када је потребно ново тумачење права.

У решењу Апелационог суда у Београду Р3 9/18 од 08.02.2018. године исправљеним решењем тога суда Р3 9/18 од 12.04.2018. године, којим је Врховном касационом суду предложено одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, није образложено у чему се састоји потреба разматрања правног питања од општег интереса, односно потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права.

Зато Врховни касациони суд није прихватио предлог Апелационог суда у Београду за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, па је одлучио као у ставу првом изреке.

Врховни касациони суд је испитао дозвољеност ревизије у границама својих овлашћења на основу одредбе члана 401. ЗПП, а у вези члана 23. Закона о изменама и допунама ЗПП („Службени гласник РС“ 55/14) и утврдио да ревизија није дозвољена.

Према члану 506. став 1. („Службени гласник РС“ 72/11) поступци започети пре ступања на снагу овог закона спровешће се по одредбама тог закона („Службени гласник РС“ број 125/04, 111/09).

Међутим, према члану 23. став 3. Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ 55/14), ревизија је дозвољена у свим поступцима у којима вредност предмета спора побијаног дела прелази динарску противвредност од 40.000 Евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, а који нису правноснажно решени до дана ступања на снагу овог закона.

У тужби поднетој суду дана 18.12.2007. године вредност предмета спора означена је на износ од 700.000,00 динара. С обзиром да је побијана другостепена пресуда донета дана 20.04.2017. године, након ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ 55/14), то се на ревизијски цензус примењује одредба члана 23. став 3. овог закона. Како је вредност предмета спора очигледно испод цензуса из цитиране одредбе, то ревизија тужиље није дозвољена, па је одлучено као у ставу другом на основу одредбе члана 404. ЗПП.

Председник већа – судија

Бисерка Живановић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић