Чланом 404. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11, 49/2013 - УС, 74/2013-УС, 55/2014,87/2018, 18/2020 и 10/23, у даљем тексту ЗПП), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). Ставом 2. истог члана прописано је да о дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана, одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

У конкретном случају, тужилац је тражио накнаду штете због исплате пензије у умањеном износу у периоду од августа 2016. године закључно са августом 2018. године. Судови су утврдили да је тужиочева пензија умањена на основу Закона о привременом уређивању начина исплате пензија („Службени гласник РС“ бр. 116/14…73/18), те да тужени није незаконито умањио тужиочеву пензију, тако да налазе да нема незаконитог рада туженог као основа за накнаду материјалне штете. Ревизијом тужиоца се не указује на постојање супротних одлука у истој или сличној чињеничноправној ситуацији као што је конкретна. Сходно наведеном, узимајући у обзир врсту спора и садржину тражене судске заштите, начин пресуђења и разлоге за одбијање тужбеног захтева, нема потребе за разматрањем правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана, као ни потребе за новим тумачењем права ни уједначавањем судске праксе.

Из наведених разлога, Врховни суд је на основу члана 404. ЗПП, одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП у вези члана 403. став 3. ЗПП, Врховни суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 468. став 1. ЗПП, прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу који не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, док је ставом 4. истог члана прописано да се као спорови мале вредности сматрају и спорови у којима предмет тужбеног захтева није новчани износ, а вредност предмета спора коју је тужилац у тужби навео не прелази износ из става 1. овог члана. Против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности ревизија није дозвољена, јер је тако прописано одредбом члана 479. став 6. истог закона.

Тужбу ради накнаде штете тужилац је поднео 25.07.2019. године, а вредност предмета спора је 177.681,94 динара.

Побијаном другостепеном пресудом одлучено у спору мале вредности, јер вредност предмета спора не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, па ревизија тужиоца није дозвољена, на основу одредбе члана 479. став 6. ЗПП.

Из изложених разлога, Врховни суд је одлуку као у ставу другом изреке донео применом одредбе члана 413. ЗПП.

Председник већа – судија

Добрила Страјина,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић