Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Јелене Боровац, Драгане Маринковић, Татјане Миљуш и Татјане Матковић Стефановић, чланова већа, у парници тужиоца Generali osiguranje Srbija a.d.o., Београд, кога заступа Немања Алексић, адвокат из ..., против туженог АА из ..., чији је пуномоћник Богољуб Гачевић, адвокат из ..., ради регреса, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Вишег суда у Ужицу Гж 945/19 од 26.05.2020. године, у седници одржаној 15.10.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији туженог изјављеној против пресуде Вишег суда у Ужицу Гж 945/19 од 26.05.2020. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог изјављена против пресуде Вишег суда у Ужицу Гж 945/19 од 26.05.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Пријепољу П 319/14 од 13.06.2019. године, усвојен је тужбени захтев тужиоца и тужени обавезан да му на име накнаде штете – регреса исплати 70.342,00 динара, са каматом по Закону о затезној камати од пресуђења до исплате, као и да му накнади трошкове спора од 195.428,00 динара.

Пресудом Вишег суда у Ужицу Гж 945/19 од 26.05.2020. године, ставом првим изреке, потврђена је првостепена пресуда у делу става првог изреке, којим је тужени обавезан да тужиоцу на име регреса исплати 70.342,00 динара и у ставу другом изреке, у делу одлуке о трошковима спора, и у том делу жалба туженог је одбијена као неоснована. Ставом другим изреке, преиначена је иста пресуда у преосталом делу става првог, у погледу одлуке о камати, тако што је тужени обавезан да тужиоцу плати законску затезну камату по стопи предвиђеној Законом о затезној камати на досуђени износ почев од 30.09.2011. године до исплате. Ставом трећим изреке, тужени је обавезан да тужиоцу на име трошкова поступка по жалби исплати 18.200,00 динара.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је благовремено изјавио посебну ревизију због погрешне примене материјалног права, на основу члана 404. ЗПП.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'' 72/11... 55/2014), Врховни касациони суд је нашао да у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, јер је питање права на регрес чињенично питање конкретног спора, а тужени уз ревизију не доставља одлуке у којима је у истој или сличној чињенично правној ситуацији другачије одлучено, па је одлучено као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност изјављене ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5., у вези члана 479. став 6. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'' 72/11... 55/2014), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 468. став 1. ЗПП, прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу који не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. Одредбом члана 479. став 6. ЗПП, прописано је да против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности ревизија није дозвољена.

Тужба ради накнаде штете (регреса) поднета је 10.07.2014. године, а вредност предмета спора побијаног дела износи 70.342,00 динара.

Како је побијаном другостепеном пресудом одлучено у спору мале вредности, у коме је према члану 479. став 6. ЗПП искључено право на изјављивање ревизије, то је ревизија тужиоца недозвољена.

Како је побијаном одлуком првостепена пресуда преиначена у погледу одлуке о камати, нема места примени одредбе о дозвољености ревизије из члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП, јер је преиначена само одлука о том споредном потраживању.

На основу члана 413. ЗПП одлучено је као у изреци.

Председник већа-судија
Звездана Лутовац,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић