Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранке Дражић, председника већа, Марине Милановић и Весне Мастиловић, чланова већа, у парници тужиоца Агроиндустријски комбинат „Ниш“ д.о.о. Београд, са умешачем на страни тужиоца „Ирва инвестиције“ д.о.о. Београд, чији je заједнички пуномоћник Александар Петровић, адвокат из ..., против тужених АА, ББ, ВВ и ГГ, свих из ..., чији је заједнички пуномоћник Зоран Милошевић, адвокат из ..., ради утврђења, одлучујући о жалби тужене ВВ изјављеној против решења Врховног суда Рев 24333/2024 од 19.12.2024. године, у седници одржаној 25.06.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, жалба тужене ВВ изјављена против решења Врховног суда Рев 24333/2024 од 19.12.2024. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 1983/23 од 23.11.2023. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужене ГГ и потврђено решење садржано у првом ставу изреке пресуде Вишег суда у Београду П 911/20 од 18.11.2022. године, којим је одбијен предлог за прекид поступка у овој правној ствари до правноснажног окончања поступка у предмету Вишег суда у Београду П 3036/17. Ставом другим изреке, првостепена пресуда је преиначена у другом ставу изреке, тако што је одбијен тужбени захтев да се утврди да је ништав споразум о међусобним правима и обавезама поводом градње и реалне деобе грађевинско-стамбеног пословног објекта у Београду, насеље ..., објекат звани „... кућа“ у Улици ... бр. .., закључен између сада пок. ДД, бив. из ..., чији су правни следбеници тужени АА, ББ и тужене ВВ, оверен пред Другим општинским судом у Београду 12.10.2006. године под бр. 1/2 Ов. бр. 10957/2006. Ставом трећим изреке, преиначена је првостепена пресуда у трећем ставу изреке, тако што је одбијен тужбени захтев да се утврди да је ништав споразум о међусобним правима и обавезама поводом изградње и реалне деобе грађевинско-стамбеног пословног објекта у Београду, насеље ..., објекат звани „... кућа“ у Улици ... бр. .., закључен између сада пок. ДД, бив. из ..., чији су правни следбеници тужени АА, ББ и тужене ВВ, оверен пред Другим општинским судом у Београду 12.10.2006. године под бр. 1/2 Ов. бр. 10958/2006. Ставом четвртим изреке, тужилац је обавезан да туженој ВВ на име накнаде трошкова првостепеног поступка исплати 657.750,00 динара, са законском затезном каматом од извршности до исплате. Ставом петим изреке, обавезан је тужилац да туженој ГГ на име накнаде трошкова првостепеног поступка исплати 943.250,00 динара, са законском затезном каматом од дана извршности до исплате. Ставом шестим изреке, обавезан је тужилац да туженој ГГ на име накнаде трошкова другостепеног поступка исплати 90.000,00 динара. Ставом седмим изреке, одбијени су захтеви тужиоца и умешача на његовој страни за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против ставова другог, трећег, четвртог, петог, шестог и седмог изреке правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац и умешач на његовој страни су благовремено изјавили ревизију, из свих законских разлога.

Решењем Врховног суда Рев 24333/2024 од 19.12.2024. године, укинута је пресуда Апелационог суда у Београду Гж 1983/23 од 23.11.2023. године, у ставовима другом, трећем, четвртом, петом, шестом и седмом изреке, и предмет враћен другостепеном суду на поновно суђење.

Против решења Врховног суда Рев 24333/2024 од 19.12.2024. године, тужена ВВ је изјавила жалбу.

Према члану 403. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/2011…10/2023, у даљем тексту: ЗПП), против правноснажне пресуде донете у другом степену странке могу да изјаве ревизију у року од 30 дана од дана достављања пресуде.

Према члану 410. став 2. тачка 5. ЗПП ревизија је недозвољена ако је изјављена против пресуде против које по закону не може да се поднесе (члан 403. ст. 1. и 3.).

Према члану 420. став 1. ЗПП странке могу да изјаве ревизију и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан.

Како у смислу цитираних законских одредби странке могу да изјаве ревизију као ванредни правни лек против правноснажне пресуде донете у другом степену, односно ревизију против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан, то жалба тужене ВВ изјављена против решења Врховног суда којим је укинута другостепена пресуда и предмет враћен другостепеном суду на на поновно суђење није дозвољена, јер је изјављена против решења против ког по закону не може да се поднесе.

Из наведеног разлога, на основу члана 413. у вези члана 389. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Бранка Дражић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић