.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 3847/2020
21.10.2020. година
Београд
Врховни касациони суд у већу састављеном од судија Јасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић и Споменке Зарић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Перица Удицки, адвокат из ..., против тужене ББ из ..., чији је пуномоћник Момир Момиров, адвокат из ..., ради чинидбе, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 3919/19 од 13.02.2020. године, у седници од 21.10.2020. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 3919/19 од 13.02.2020. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Зрењанину П 1367/2018 од 21.05.2019. године, ставом првим изреке тужена је обавезана да трпи да тужиља уђе у двориште које припада туженој, ради извођења неопходних радова на зиду своје куће. Ставом другим изреке тужена је обавезана да се убудуће уздржи од било каквих чинидби које би спречавале тужиљу да редовно одржава зид своје куће, коме се може приступити само из дворишта тужене. Ставом трећим изреке тужена је обавезана да тужиљи накнади трошкове адвокатске опомене у износу од 11.250,00 динара са законском затезном каматом од 05.07.2018. године. Ставом четвртим изреке тужена је обавезана да тужиљи накнади трошкове парничног поступка у износу од 96.800,00 динара.
Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж 3919/19 од 13.02.2020. године ставом првим изреке преиначена је првостепена пресуда тако што је одбијен као неоснован тужбени захтев да се обавеже тужена да трпи да тужиља уђе у њено двориште ради извођења неопходних радова на зиду своје куће и да се тужена убудуће уздржи од чинидби које би спречавале тужиљу да редовно одржава зид своје куће коме се може приступити само из дворишта тужене, као и да јој тужена накнади парничне трошкове. Тужиља је обавезана да туженој на име накнаде парничних трошкова исплати 70.500,00 динара. Ставом другим изреке тужиља је обавезана да туженој накнади трошкове жалбеног поступка у износу од 45.000,00 динара. Ставом трећим изреке одбијен је захтев тужиље за накнаду трошкова жалбеног поступка.
Против другостепене пресуде, тужиља је благовремено изјавила ревизију због битних одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.
Врховни касациони суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије у смислу члана 410. став 2. ЗПП и утврдио да ревизија тужиље није дозвољена.
У тужби поднетој суду 02.10.2018. године, вредност предмета спора је означена на 1.000,00 динара. Ова вредност предмета спора унета је у увод првостепене пресуде.
Према члану 468. став 1. ЗПП, спорови мале вредности су спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе. Према ставу четвртом овог члана, као спорови мале вредности сматрају се и спорови у којима предмет тужбеног захтева није новчани износ, а вредност предмета спора коју је тужилац у тужби навео не прелази износ из става 1. овог члана (члан 33. став 2.).
С обзиром да вредност предмета спора означена у тужби очигледно не прелази динарску противвредност од 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, ради се о спору мале вредности из члана 468. ст. 1. и 4. ЗПП, а према члану 479. став 6. ЗПП, против одлуке другостепеног суда у спору мале вредности није дозвољена ревизија.
Будући да је чланом 479. став 6. ЗПП искључено право на подношење ревизије у спору мале вредности као посебном поступку не примењује се општа одредба о дозвољености ревизије у случају када је другостепени суд преиначио првостепену пресуду и одлучио о захтевима странака, из новелираног члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП.
Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци, на основу члана 413. ЗПП.
Председник већа-судија
Јасминка Станојевић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
