Виши суд у Београду је решењем Гж бр. 13098/15 од 28.02.2018. године, ставом првим изреке, одбио као неосновану жалбу предлагача и крајњег корисника и потврдио решење Првог основног суда у Београду Р1 број 897/11 од 02.07.2014. године, исправљено решењем истог суда Р1 број 897/11 од 04.11.2015. године у ставовима првом, другом и трећем изреке. Ставом другим изреке, преиначено је исто решење у ставу четвртом изреке тако што је обавезан крајњи корисник, Дирекција за градско грађевинско земљиште ЈП, да предлагачу на име трошкова поступка исплати износ од 1.545.500,00 динара.

Против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан, крајњи корисник је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права, у делу којим је одбијена, као неоснована, његова жалба и потврђено првостепено решење којим је предлагачу одређена накнада за изузето градско грађевинско земљиште.

Одлучујући о ревизији крајњег корисника, у смислу одредбе члана 399., у вези члана 412. став 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 125/2004 и 111/2009), који се примењује у смислу одредбе члана 506. став 1 важећег Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 87/18), Врховни касациони суд је нашао да је ревизија основана, због чега је преиначио нижестепене одлуке и одбио предлог предлагача у односу на ревидента.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 9. Закона о парничном поступку, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а ревизијом ревидента се не указује на неку другу битну повреду због које се ревизија може да изјави.

Према утврђеном чињеничном стању, отац предлагача, покојни ББ, бивши из ..., био је власник непокретности – зграде у улици ... број .., уписане као ЗК тело III на к.п. .. ЗКУЛ .. К.О. Звездара, а преминуо је дана ...1984. године. Наследници покојног ББ су сачинили споразум о деоби његове заоставштине у предмету Трећег општинског суда у Београду П 1221/86 дана 21.11.1986. године, а на основу тог споразума, правноснажним решењем Четвртог општинског суда у Београду О. ../87 од 29.06.1987. године, расправљена је заоставштина покојног ББ, бившег из ..., тако што је тада малолетна АА, ћерка оставиоца, наследила ½ дела права својине на згради у улици ... број .. и то конкретно други стан у површини „од око 20 м2“, гледано од улаза са улице са десне стране и износ од 1.000.000,00 динара, док су остали законски наследници оставиоца, оглашени за наследнике на његовој преосталој заоставштини. Општина Звездара, Управа за имовинскоправне послове у саставу Секретаријата за привреду и финансије је, дана 21.02.1992. године, решењем УП II 465-49/91, експроприсала и пренела у друштвену својину, уз правичну новчану накнаду, у корист Општине Звездара, а за потребе Градског фонда за грађевинско земљиште, ради изградње и реконструкције саобраћајнице, улице ..., од улице ... до ауто-пута Београд – Ниш, кућу кућни број .. у улици ..., која се састоји, између осталог од једнособног стана број .. од 27 м2, власништво „ББ малолетне АА из ...“. Даном правноснажности тог решења, уз правичну накнаду престаје право коришћења кат.парцеле .. и .. К.О. Звездара у површини од 440 м2, као и земљишта под објектима и земљиште које је потребно за њихову редовну употребу. На основу записника број .. од 23.03.1992. године, донет је Закључак о завршеном обезбеђењу доказа за експроприсану непокретност у улици ... број .. на кат.парц. број .. и .. К.О. Звездара ЗКУЛ .., тако што је констатовано да је АА оглашена наследником ½ дела права својине на згради у улици ... број .. и то конкретно други стан укњижен као ЗК тело II, без права на накнаду у односу на земљиште на кат.парц. .. и 2 К.О. Звездара и припатке који се на истој налазе.

Нижестепени судови су закључили да предлагач има право на накнаду за изузето грађевинско земљиште, кат.парц. број .. и .. К.О. Звездара у површини од 440 м2 и припатке, а у укупном износу од 7.555.433,33 динара, коју је дужан да јој исплати крајњи корисник, Дирекција за Грађевинско земљиште и изградњу Београда ЈП, јер јој други наследници покојног ББ, бившег из .., „то право више не оспоравају“, односно не оспоравају јој право на накнаду 1/3 дела изузетог земљишта на тим парцелама. Такав закључак нижестепених судова заснован је на погрешној примени материјалног права како основано крајњи корисник у својој ревизији указује.

Одредбом члана 43.а Закона о експропријацији („Службени гласник РС“ бр.53/95, „Службени лист СРЈ“ 16/2001, „Службени гласник РС“ бр. 20/2009 и 55/2013), прописано је да за одузето грађевинско земљиште у државној, односно јавној својини, кориснику тог земљишта припада право на накнаду и то: 1. ранијем сопственику и другом лицу које право коришћења изводи из права ранијег сопственика, у смислу члана 84 Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС“ бр. 47/03 и 34/06) – у висини тржишне вредности земљишта.

У овом случају, изведеним доказима је утврђено да је предлагачу решењем Општине Звездара, Управа за имовинскоправне послове у саставу Секретаријата за привреду и финансије УП II 465-49/91 од 21.02.1992. године, експроприсан једнособан стан број .. од 27 м2, имајући у виду да је она само ту непокретност наследила правноснажним решењем Четвртог општинског суда у Београду О. ../87 од 29.06.1987. године иза покојног ББ, бившег из ..., претходног власника непокретности које су биле предмет експропријације и да је у Закључку донетом у том управном поступку, а у погледу експроприсаних непокретности на кат.парцели .. и .. К.О. Звездара, од 23.03.1992. године, констатовано да предлагач нема право накнаде у односу на земљиште на кат.парц. .. и .. К.О. Звездара и припатке који се на тој парцели налазе. У тој ситуацији следи да је захтев предлагача за одређивање накнаде за изузето градско грађевинско земљиште, кат.парц. број .. и .. К.О. Звездара, неоснован, пошто она није корисник тих парцела које су изузете за потребе крајњег корисника.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је преиначио нижестепена решења и одлуку као у изреци овог решења донео у смислу одредбе члана 407. став 1. Закона о парничном поступку.

Предлагачу не припада право на трошкове поступка у ком није успела, па је њен захтев за накнаду трошкова одбијен, у смислу одредбе члана 161. став 2. Закона о парничном поступку.

Председник већа – судија

Весна Поповић,с.р.

За тачност отправка

управитељ писарнице

Марина Антонић