Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 4428/2020
20.01.2022. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Бранке Дражић, Данијеле Николић, Марине Милановић и Драгане Бољевић, чланова већа, у парници тужиоца „Војвођанска банка“ АД из Новог Сада, чији је пуномоћник Братислав Тодоровић адвокат из ..., против тужене АА из ..., чији је пуномоћник Петар Митић адвокат из ..., ради дуга, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 5190/2019 од 26.05.2020. године, у седници већа одржаној дана 20.01.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 5190/2019 од 26.05.2020. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 5190/2019 од 26.05.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Врању П 1572/18 од 18.09.2019. године, ставом првим изреке, укинуто је у целости решење о платном налогу тог суда Пл 21/18 од 30.04.2018. године. Ставом другим изреке, обавезана је тужена да на име главног дуга исплати тужиоцу износ од 532.662,00 динара са законском затезном каматом од 01.03.2018. године до исплате. Ставом трећим изреке, обавезана је тужена да надокнади тужиоцу трошкове парничног поступка у износу од 80.827,00 динара у року од 15 дана од дана пријема пресуде, са законском затезном каматом на износ од 46.000,00 динара почев од извршности одлуке до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 5190/2019 од 26.05.2020. године одбијена је као неоснована жалба тужене и потврђена пресуда Основног суда у Врању П 1572/18 од 18.09.2019. године у другом и трећем ставу изреке.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је, због погрешне примене материјалног права, благовремено изјавила ревизију предвиђену чланом 404. ЗПП (посебна ревизија).

Према наведеној одредби (став први), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако Врховни касациони суд оцени да је потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, уједначити судску праксу или дати ново тумачење права.