Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Споменке Зарић и Бисерке Живановић, чланова већа, у парници тужиоца ЈКП AA, чији је пуномоћник Милорад Тешић, адвокат из ..., против туженог ББ из ..., ради дуга, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Вишег суда у Нишу Гж 1576/17 од 18.04.2019. године, на седници одржаној 20.11.2019. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог изјављена против пресуде Вишег суда у Нишу Гж 1576/17 од 18.04.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Нишу П 10963/16 од 30.11.2016. године, ставом првим изреке, одлучено је да делимично остаје на снази решење о извршењу Основног суда у Нишу Ив 71200/10 од 08.12.2010. године, па је тужени обавезан да тужиоцу, на име дуга, исплати износ од 4.532,00 динара и то на име накнаде коришћења грађевинског земљишта износ од 1.357,00 динара, на име еконакнаде износ 300,00 динара све за период од 01.07.2009. године до 31.10.2010. године, на име димничарских услуга износ од 520,00 динара, на име одвоза смећа 2.355,00 динара, за период од 07.12.2009. године до 31.10.2010. године са законском затезном каматом почев од дана подношења предлога за извршење 07.12.2010. године до исплате. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове поступка од 17.300,00 динара.

Пресудом Вишег суда у Нишу Гж 1576/17 од 18.04.2019. године, одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена првостепена пресуда.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је лично изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Поступак је покренут предлогом за извршење на основу веродостојне исправе 07.12.2010. године, а поступак је окончан 18.04.2019. године, доношењем побијане другостепене одлуке.

Одредбом члана 506. став 1. Закона о парничном поступку („Сл.гласник РС“ бр.72/11, који је ступио на снагу 01.02.2012. године), прописано је да ће се поступци започети пре ступања на снагу овог закона спровести по одредбама Закона о парничном поступку – објављеном у „Сл.гласник РС“ бр.125/04 и 111/09.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 401. став 2. тачка 2. и чланом 84. став 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 125/04 и 111/09), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 84. став 2. ЗПП, прописано је да странку мора заступати адвокат у поступку по ревизији и захтеву за заштиту законитости. То значи да је у наведеним поступцима странкама одузета постулациона способност и да те поступке могу водити само преко пуномоћника из реда адвоката.

Одредбом члана 401. став 2. тачка 2. ЗПП, прописано је да је ревизија недозвољена, ако је ревизију изјавило лице које није адвокат.

Имајући у виду да је у конкретном случају тужени лично изјавио овај ванредни правни лек, то је применом члана 401. став 2. тачка 2. ЗПП, ревизија недозвољена.

На основу члана 404. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.

Председник већа-судија

Јасминка Станојевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић