Против другостепене пресуде, законска заступница малолетне тужиље је благовремено изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Тужени је доставио одговор на ревизију.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду у смислу члана 408. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ 72/11 ..... 87/18) и утврдио да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Ревизијом се неосновано указује на битну повреду поступка из члана 374. став 1. ЗПП учињену пред другостепеним судом, односно да је другостепени суд изменио чињенично стање без одржавања расправе.

Према утврђеном чињеничном стању, током брака парничних странака рођена је малолетна тужиља дана ...2017. године. Брак је правноснажно разведен пресудом од 12.06.2018. године, малолетна ћерка је поверена мајци на самостално вршење родитељског права уз уређење одржавања личних односа са оцем, који је обавезан да доприноси у издржавању детета са 5.000,00 динара месечно од подношења тужбе до пресуђења, и 20.000,00 динара месечно од пресуђења па убудуће. Пресудом Апелационог суда у Београду Гж2. 707/18 од 22.11.2018. године првостепена пресуда је укинута у одбијајућем делу и предмет је враћен првостепеном суду на поновно суђење. У поновном одлучивању, првостепени суд је утврдио да малолетна АА има 3 године, од септембра 2018. године је уписана у вртић, са мајком живи у стану деде и бабе, одлазила је на терапије због поремећаја координације лакшег степена уз потребу анатомске обуће. Мајка детета је запослена и остварује нето зараду у износу од 125.000,00 динара месечно и има финансијску помоћ родитеља. Тужени са братом живи у стану у власништву његове мајке, за који плаћа режије. Регистрован је као предузетник, месечно остварује око 105.000,00 динара нето, за малолетну ћерку плаћа издржавање од 20.000,00 динара месечно по пресуди од 12.06.2018. године. Потребе детета су утврђене на износ од 48.000,00 динара месечно, а минимална сума издржавања је утврђена на износ од 26.381,00 динар.

Код овако утврђеног чињеничног стања, правилно је у побијаној другостепеној пресуди примењено материјално право када је првостепена пресуда преиначена тако што је одбијен тужбени захтев за плаћање месечног издржавања детета за износ од још 5.000,00 динара преко досуђених 20.000,00 динара месечно од подношења тужбе па убудуће са припадајућом каматом.

Према чл. 75. и 160. став 1. Породичног закона, дете има право на издржавање од оба родитеља. Висина издржавања одређује се према потребама детета као повериоца издржавања, док могућност родитеља као дужника издржавања зависи од њихових прихода, могућности запослења и стицања зараде, њихових личних потреба, али и обавезе издржавања других лица и других околности од значаја за издржавање, у смислу члана 160. ст. 2. и 3. Породичног закона.

По оцени Врховног касационог суда, у побијаној другостепеној пресуди правилно су примењене наведене законске одредбе када је висина обавезе туженог за издржавање малолетне ћерке одређена на 20.000,00 динара месечно, а за још 5.000,00 динара месечно тужбени захтев одбијен као неоснован. Другостепени суд је узео у обзир могућности издржавања туженог, као и мајке детета, а узете су у обзир и потребе детета за издржавањем као и минимална сума издржавања. Зато је и по оцени Врховног касационог суда месечни износ издржавања досуђен другостепеном пресудом за сада довољан и у складу са потребама малолетног детета.

С обзиром на наведено, ревизијом се неосновано истиче погрешна примена материјалног права и наводи да досуђени износ не одговара потребама детета и осталим околностима које се односе на могућности туженог као дужника издржавања.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци на основу члана 414. став 1. ЗПП.

Председник већа-судија

Јасминка Станојевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић