.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 5464/2018
15.05.2019. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Предрага Трифуновића, председника већа, Јелене Боровац, Звездане Лутовац, Бранка Станића и др Драгише Б. Слијепчевића, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., кога заступа пуномоћник Данијела Ристић Савић, адвокат из ..., против тужене Националне службе за запошљавање РС – Филијала у Нишу, коју заступа пуномоћник Чолић М. Бранислав, адвокат из ..., ради уплате доприноса, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Вишег суда у Нишу Гж бр. 6346/17 од 08.06.2018. године, у седници већа одржаној дана 15.05.2019. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужене, изјављеној против пресуде Вишег суда у Нишу Гж бр. 6346/17 од 08.06.2018. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужене изјављена против пресуде Вишег суда у Нишу Гж бр. 6346/17 од 08.06.2018. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Нишу П бр.3146/2017 од 20.09.2017. године, у ставу првом изреке, одбијен је приговор стварне ненадлежности суда изјављен од стране тужене. Ставом другим изреке усвојен је тужбени захтев тужиоца и обавезана тужена да у корист тужиоца уплати надлежном фонду ПИО доприносе за пензијско и инвалидско осигурање по важећој стопи на дан уплате, на износ мање исплаћене новчане накнаде за време незапослености за период од фебруара 2013. до маја 2013. године, у износима по основици и месецима ближе наведеним у изреци пресуде. Ставом трећим изреке обавезана је тужена да тужиоцу на име трошкова парничног поступка исплати износ од 23.300,00 динара.
Виши суд у Нишу је пресудом Гж бр.6346/17 од 08.06.2018. године одбио као неосновану жалбу тужене и потврдио пресуду Основног суда у Нишу П бр.3146/2017 од 20.09.2017. године. Одбијен је као неоснован захтев тужене за накнаду трошкова другостепеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је изјавила ревизију на основу члана 404. ЗПП.
У одговору на ревизију тужилац предлаже да се ревизија одбаци. Трошкове није тражио.
Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11...55/14), Врховни касациони суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужене као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. став 1. ЗПП, јер је одлука у складу са ставом израженим у одлукама Уставног суда Уж 1430/14 и Уж 1431/14.
Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Према новелираном члану 403. став 3. ЗПП, ревизија није дозвољена у имовинско-правним споровима, ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужба у овом спору ради уплате доприноса поднета је суду дана 27.04.2017. године. Вредност предмета спора је 1.000,00 динара.
Имајући у виду да се ради о имовинско-правном спору, који се односи на потраживање у новцу, а у коме вредност предмета спора побијаног дела у износу од 1.000,00 динара не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.
На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у изреци.
Председник већа – судија
Предраг Трифуновић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
