Решењем Вишег суда у Крагујевцу Гж 597/17 од 22.11.2018. године, исправљеног решењем истог суда Гж 597/17 од 28.03.2019. године, ставом првим изреке, преиначено је првостепно решење. Ставом другим изреке, усвојен је захтев тужилаца и утврђено да је тужени извршио сметање државине тужилаца 05.09.2013. године на начин описан у изреци, наложено је туженом да својим радом и од свог материјала на исто место постави шалунг и арматуру у означеним димензијама и забрањено му је да убудуће на исти или сличан начин омета тужиоце у мирној и фактичкој државини помоћне зграде на к.п.бр. ... КО ... и дела парцеле на означеном месту и у означеним димензијама. Ставом трећим изреке, обавезан је тужени да тужиоцима на име трошкова постука плати 810.236,00 динара.

Против правноснажног решења донетог у другом степену тужени је благовремено изјавио ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, као и из разлога прописаних чланом члана 404. ЗПП.

Тужиоци су дали одговор на ревизију.

Чланом 404. став 1. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“, бр.72/11, 87/18), прописано је да ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). Ставом 2. истог члана прописано је да о дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Чланом 420. став 6. Закона о парничном поступку прописано је да у поступку поводом ревизије против решења сходно се примењују одредбе овог закона о ревизији против пресуде.

Правноснажним решењем преиначено је решење првостепеног суда и одлучено је о захтеву тужилаца у поступку због сметања државине, тако што је усвојен њихов захтев, будући да је утврђено да је тужени тужиоце сметао у државини предметних непокретности на начин ближе описан у изреци другостепене одлуке, применом члана 70, 75, 77. и 78. Закона о основама својинскоправних односа. Према члану 450. ЗПП расправљање о тужби због сметања државине ограничиће се само на расправљање и доказивање чињеница последњег стања државине и насталог сметања, а искључено је расправљање о праву на државину, о правном основу, савесности државине или о захтевима за накнаду штете. Врховни касациони суд није прихватио предлог за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. ЗПП, с обзиром да је питање на које се указује као спорно везано за конкретну чињеничну подлогу и решење спорног односа странака. Наиме, наводима ревизије оспорава се ток доказног поступка и истиче да другостепени суд неоправдано није узео у обзир доказе које је тужени предложио, чиме се заправо указује на битну повреду одредаба парничног поступка, а не на погрешну примену материјалног права, као разлог за изјављивање ревизије у смислу члана 404. ЗПП. Поред тога, примена материјалног права у овом случају је везана за утврђено чињенично стање и решење спорног односа странака. Стога не постоји потреба за тумачењем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба новог тумачења права и уједначавања судске праксе, са којих разлога је одлучено као у ставу првом изреке.

Врховни касациони суд је испитао и дозвољеност ревизије у границама својих овлашћења на основу члана 410. у вези члана 413. и члана 420. и 452. став 5. ЗПП, и утврдио да ревизија туженог није дозвољена.

Чланом 452. став 5. ЗПП, прописано је да против решења донетог у парницама због сметања државине ревизија није дозвољена.

С обзиром да се ревизијом побија другостепено решење којим је окончан поступак у парници због сметања државине, то ревизија туженог није дозвољена на основу напред цитиране одредбе члана 452. став 5. ЗПП.

Околност да је другостепени суд преиначио првостепено решење не чини ревизију дозвољеном у смислу члана 403. став 2. тачка 3. ЗПП, јер је могућност изјављивања ревизије у споровима због сметања државине искључена на основу напред цитираног члана 452. став 5. ЗПП.

Са напред наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 413. ЗПП, у вези члана 420. истог закона, одлучио као у ставу другом изреке.

С обзирома да трошкови одговора на ревизију нису били нужни и неопходни, то је одлучено као у ставу трећем изреке овог решења.

Председник већа – судија

Слађана Накић Момировић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић