Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац-противтужени је изјавио благовремену ревизију, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Тужена–противтужиља је доставила одговор на ревизију тужиоца- противтуженог.

Врховни суд је испитао побијану пресуду, применом одредбе члана 408. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'', бр. 72/11...10/23), у вези одредбе члана 202. Породичног закона (''Службени гласник РС'', бр. 18/2005...6/2015) и одредбе члана 92. Закона о уређењу судова (''Службени гласник РС'', бр. 10/23), пa je утврдио да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, правноснажном пресудом Основног суда у Убу П2 71/16 од 09.09.2016. године, мал. ВВ, рођен ...2013. године у ..., поверен је оцу, тужиоцу-противтуженом на самостално вршење родитељског права и уређен начин одржавања личних односа између мал. детета и мајке, ББ, тако да ВВ проводи време са мајком почев од сваког уторка, четвртка и суботе од 08,00 часова ујутру до 20,00 часова увече, преузимањем и враћањем детета од стране мајке, испред капије домаћинства оца, а све остале дане, као и празнике, мал. ВВ ће проводити код свог оца. Након доношења те одлуке, околности су се промениле утолико што је ВВ сада ученик четвртог разреда Основне школе ''ГГ'', похађа часове солфеђа и хармонике, тренира фудбал, па постојећи модел виђања детета и мајке више није адекватан. Центар за социјални рад је предложио да се контакти мајке и детета уреде тако да дете код мајке проводи прва три викенда у месецу, из разлога што је дете са мајком, у претходне две године, проводило мање времена, чак и мање од предложеног на основу пресуде која је тренутно на снази. Мајка је у међувремену почела да ради, а дечак има школске обавезе, па су се њихови контакти свели на виђање само суботом, без ноћења.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су закључили да је у најбољем интересу мал. детета да мајку виђа тако што ће са њом да проводи време прва три викенда у месецу, почев од петка у 19,00 часова до недеље у 19,00 часова, применом одредбе члана 61, 67.-74, 266, 270. и 272. став 2. Породичног закона. При одлучивању, нижестепени судови су имали у виду промењене околности од доношења првостепене пресуде, узраст детета, његове школске и ваншколске обавезе, као и промењене околности у погледу запослења мајке.

По оцени Врховног суда, нижестепени судови су правилно применили материјално право.

Одредбом члана 3. став 1. Конвенције о правима детета (Закон о ратификацији Конвенције УН о правима детета ''Службени лист СФРЈ''-међународни уговори, бр. 15/90, ''Службени лист СРЈ'' – међународни уговори, бр. 4/96, 2/97), прописано је да у свим активностима које се тичу деце, од примарног значаја је интерес детета, без обзира на то да ли их спроводе јавне или приватне институције за социјалну заштиту, судови, административни органи или законодавна тела.

На основу одредбе члана 6. став 1. Породичног закона, свако је дужан да се руководи најбољим интересом детета у свим активностима, а која се тичу детета. Дужност суда да се у спору за заштиту права детета и у спору за вршење, односно лишење родитељског права руководи најбољим интересом детета прописана је одредбом члана 266. став 1. Породичног закона. Пре него што донесе одлуку о вршењу, односно лишењу родитељског права у смислу одредбе члана 270. тог Закона, суд је дужан да затражи налаз и стручно мишљење органа старатељства, породичног саветовалишта или друге установе специјализоване за посредовање у породичним односима.

Лични односи родитеља и деце прописани су одредбом члана 61. Породичног закона, тако што дете има право да одржава личне односе са родитељем са којим не живи (став 1.). Право детета да одржава личне односе са родитељем са којим не живи може бити ограничено само судском одлуком када је то у најбољем интересу детета (став 2.). Смисао родитељског права прописан је одредбом члана 67. тог Закона, тако што је родитељско право изведено из дужности родитеља и постоји само у мери која је потребна за заштиту личности, права и интереса детета.

Најбољи интерес детета је правни стандард који се цени према околностима сваког конкретног случаја, у зависности од узраста и пола детета, жеља и осећања детета, обзиром на узраст и зрелост, потребе детета и то: васпитне, потребе становања, исхране, одевања, здравствене бриге и друго, као и способност родитеља да задовољи утврђене потребе. Одлучивање у складу са најбољим интересом детета подразумева доношење одлуке на начин на који би то дете за себе одлучило, када би за то било способно.

У конкретном случају, одлука о начину одржавања личног односа између мал. детета и мајке којом је одређено да дете са мајком проводи три викенда у месецу почев од петка у 19,00 часова до недеље у 19,00 часова, у складу је са најбољим интересом мал. детета и предлогом надлежног Центра за социјални рад, имајући у виду измењене околности у погледу школских и ваншколских обавеза детета, тако што омогућује да дете са мајком проводи више квалитетнијег времена, омогућујући мајци да учествује у његовом васпитању, како би дете имало несметан и редован контакт са мајком у циљу развијања самосталног и личног односа неоптерећеног партнерским конфликтом родитеља.

Наводима ревизије тужиоца-противтуженог понављају се околности истицане у његовој жалби, које је другостепени суд имао у виду и детаљно образложио разлоге за њихово неприхватање у побијаној одлуци. С тим у вези, ревидент у ревизији неосновано указује на погрешну примену материјалног права.

Правилна је и одлука о трошковима поступка јер је донета правилном применом одредбе члана 207. Породичног закона.

На основу одредбе члана 414. став 1. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у изреци.

Председник већа - судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић