Допунским решењем Основног суда у Краљеву Р1 563/2021 од 02.11.2023. године, обавезан је противник предлагача да предлагачу накнади трошкове поступка на име предујма за вештачење у износу од 20.000,00 динара са законском затезном каматом од извршности решења до исплате.

Решењем Вишег суда у Краљеву Гж 93/24 од 06.02.2025. године, одбијене су као неосноване жалбе предлагача и противника предлагача и потврђено решење Основног суда у Краљеву Р1 563/2021 од 22.09.2023. године.

Против правноснажног решења донетог у другом степену, предлагач је изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној, применом члана 404. Закона о парничном поступку.

По оцени Врховног суда, нису испуњени законски услови за одлучивање о ревизији предлагача као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. став 1. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11... 18/20 и 10/23 - други закон) у вези са чланом 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку – ЗВП. Наиме, из навода ревизије предлагача не произилази да постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса, односно правних питања у интересу равноправности грађана, не постоји потреба новог тумачења права, као ни неуједначена судска пракса. Разлози ревизије се делом односе на битне повреде одредаба парничног поступка због чега се посебна ревизија не може изјавити.Имајући у виду наведено, као и да се у конкретном случају ради о ванпарничном поступку ради утврђивања висине новчане накнаде за експроприсану непокретност, у којима одлука о основаности захтева и примена материјалног права зависе од утврђеног чињеничног стања у сваком конкретном случају. У ревизији предлагача се оспорава висина накнаде односно правилно и потпуно утврђено чињенично стање засновано на налазу и миљењу судског вештака, што није разлог за посебну ревизију чија је дозвољеност условљена испуњењем услова прописаних у члану 404. став 1. ЗПП. на основу чега овај суд налази да нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП. Из наведеног разлога, одлучено је као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије предлагача на основу члана 410. став 2. тачка 5, у вези чл. 420. ЗПП и члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 25/82... 106/2015) Врховни суд је оценио да ревизија предлагача није дозвољена.

Одредбом члана 27. став 2. Закона о ванпарничном поступку прописано је да је у поступку у коме се одлучује о имовинско-правним стварима ревизија дозвољена под условима под којима се по Закону о парничном поступку може изјавити ревизија у имовинско-правним споровима, ако овим или другим законом није друкчије одређено.

Према члану 403. став 3. ЗПП, ревизија није дозвољена у имовинско-правним споровима, ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Предлог ради одређивања накнаде за експроприсану непокретност поднет је 14.12.2021. године, а вредност предмета спора од 470.906,81 динар.

Имајући у виду да се у конкретном ради о имовинскоправном поступку, који се односи на новчано потраживање, у коме побијана вредност, према средњем курсу НБС на дан преиначења предлога не прелази динарску противвредност 40.000 евра, то је Врховни суд нашао да ревизија предлагача није дозвољена, применом одредбе члана 403. став 3. ЗПП.

Из наведених разлога, ревизија предлагача није дозвољена, због непостојања општих услова од којих зависи право предлагача на изјављивање ревизије против решења другостепеног суда, као и због непостојања правног интереса предлагача, имајући у виду да је побијаним решењем остврио накнаду за одузето земљиште.

На основу члана 413. у вези члана 420. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Мирјана Андријашевић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић