Врховни суд, у већу састављеном од судија: Добриле Страјина, председника већа, Драгане Миросављевић, Гордане Комненић, Зорице Булајић и др Илије Зиндовића, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Љуба Дамјанић, адвокат из ..., против туженог Града Новог Сада, кога заступа Правобранилаштво града Новог Сада, ради исплате, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 2285/23 од 12.10.2023. године, у седници одржаној дана 03.09.2025. године донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 2285/23 од 12.10.2023. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 2285/23 од 12.10.2023. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Новом Саду П 7774/2022 од 01.06.2023. године, усвојен је тужбени захтев и обавезан тужени да тужиљи исплати новчани износ од укупно 1.246.892,08 динара са законском затезном каматом од пресуђења до исплате и то на име накнаде експроприсане непокретности – парцеле број .. у уделу од 180/1470 дела што представља површину од 90 м2, уписана у листу непокретности .. к.о. Сремска Каменица, а која у природи представља део улице ... у Сремској Каменици, као и да тужиљи накнади трошкове поступка у износу од 217.414,89 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате. Обавезан је тужени да у року од 15 дана од дана правноснажности ове пресуде, под претњом извршења, изврши упис права својине – јавне својине Града Новог Сада на 180/1470 дела на парцели .. уписане у листу непокретности .. к.о. Сремска Каменица, а што је тужиља дужна признати и трпети. Одбијен је део тужбеног захтева у делу у коме тужиља потражује законску затезну камату на износ од 1.246.892,08 динара, за период од дана подношења тужбе до дана пресуђења, као и у делу камате на досуђене трошкове поступка за период од дана правноснажности до дана извршности пресуде са законском затезном каматом на ове разлике.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж 2285/23 од 12.10.2023. године, ставом првим изреке, одбијена је жалба туженог и првостепена пресуда потврђена у ожалбеном обавезујућем делу. Ставом другим изреке, одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне другостепене пресуде, тужени је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права са предлогом да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној, на основу члана 404. ЗПП.

Према члану 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11...10/23 – у даљем тексту ЗПП), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности посебне ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

У споровима за исплату накнаде за земљиште које је без спроведеног управног поступка и поступка одређивања накнаде у смислу одредбама Закона о експропријацији, de facto одузето од његовог власника и приведено намени утврђеној планским актом као јавна површина-улица, постоји уједначена пракса судова по питању пасивне легитимације и висине накнаде. Врховни суд није прихватио предлог за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној по члану 404. ЗПП, будући да су питања на која се указује као спорна, везана за конкретну чињеничну подлогу и решење спорног односа странака. При томе се у ревизији указује на одлуку у предмету Врховног касационог суда Рев 3506/2018 од 31.01.2019. године, као доказ да се ради о одлуци супротној судској пракси. Међутим, у предмету Рев 3506/2018 не ради се о истој чињеничноправној ситуацији као у конкретном предмету и пресуда на коју се указује није доказ о неуједначеној судској пракси. Стога је одлучено као у првом ставу изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да је ревизија недозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба ради накнаде за фактички експроприсано земљиште поднета је 22.09.2022. године, а вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде износи 1.246.892,08 динара. 

Пошто вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, ревизија туженог није дозвољена.

На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у другом ставу изреке.

Председник већа-судија

Добрила Страјина с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић