Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о истој одлучи као о изузетно дозвољеној у смислу члана 404. став 1. ЗПП.

Одлучујући о дозвољености и основаности ревизије тужиоца на основу члана 404. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 10/23), Врховни суд је утврдио да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији, као изузетно дозвољеној, с обзиром на то да не постоји потреба да се размотре правна питања од општег интереса, правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, нити је потребно ново тумачење права, имајући у виду врсту спора, садржину тражене судске заштите, начин пресуђења и разлоге које су нижестепени судови дали за своју одлуку. Наиме, правноснажном пресудом одбијен је, као неоснован тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужени да му на име уговорне казне исплати износ од 20.000 евра у динарској противвредности према средњем курсу НБС на дан исплате, пошто је претходно утврђено да су ништаве одредбе члана 1., 2. и 6. Уговора о раду од 13.08.2012. године, који је закључен између тужиоца, као послодавца и туженог, као запосленог, применом одредби члана 178., 179. став 2., 162. Закона о раду и члана 103., 105., 270., 271. став 1. Закона о облигационим односима. По оцени Врховног суда о захтеву тужиоца одлучено је уз примену материјалоног права које не одступа од праксе изражене у одлукама Врховног касационог суда и Врховног суда у којима је одлучивано о захтевима тужилаца са истим или сличним чињеничним стањем и правним основом као у овој правној ствари. Осим тога тужилац уз ревизију није доставио правноснажне пресуде којима је у идентичној чињеничној и правној ситуацији донета другачија одлука него у побијаној пресуди, тако да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужиоца, као о изузетно дозвољеној.

Са напред наведених разлога, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је утврдио да је ревизија недозвољена.

у овој правној ствари поднета је 23.09.2014. године, а вредност предмета спора је 20.000 евра.

Чланом 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинско- правним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Имајући у виду да се ради о имовинскоправном спору у коме се тужбени захтев односи на новчано потраживање и у коме побијана вредност предмета спора не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношња тужбе, то је ревизија недозвољена.

На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Добрила Страјина, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић