Према члану 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник Републике Србије“ број 72/11 ... 10/2023), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег инетереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права.

Одлучујући о изузетној дозвољености ревизије, на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник Републике Србије“ број 72/11 ... 10/2023), Врховни суд је оценио да у овој правној ствари нису испуњени законски услови из цитиране одредбе члана 404. став 1. наведеног закона да се дозволи одлучивање о ревизији противника предлагача као изузетно дозвољеној.

Правноснажним решењем, применом материјалног права из одредби Закона о експропријацији и Закона о планирању и изградњи, цитираних у образложењу побијаног решења, одређена је накнада за делове катастарских парцела експроприсаних решењем Градске управе Града Краљева - Одељења за управљање имовином, Одсека за имовинско-правне послове и послове управљања имовином од 30.04.2020. године, у складу са стварним статусом тог земљишта као грађевинског земљишта и обавезан је противник предлагача, као корисник екпсропријације, да предлагачу исплати тржишну вредност дела експроприсаних катастарских парцела у износима утврђеним на основу налаза и мишљења судског вештака одговарајуће струке који се користио компаративном методом, узимајући у обзир све релевантне параметре и корективне факторе. Ово због тога што је ступањем на снагу Уредбе о утврђивању просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора ауто-пута Е-761, деоница Појате-Прељина („Службени гласник Републике Србије“ број 98/2013), што значи пре експропријације, предметна катастарска парцела променила намену и постала грађевинско земљиште на основу члана 82. Закона о планирању и изградњи („Службени гласник Републике Србије“ број 72/09 ... 83/18), без обзира што та промена намене и статуса земљишта, пропустом надлежних органа управе, није проведена у катастру. Имајући у виду да се новчана накнада за екепроприсано земљиште одређује према врсти (статусу) земљишта у време доношења правноснажног решења о екпропријацији, те да овде није реч о накнадној промени статуса земљишта, већ о томе да је пре правноснажног решења о експропријацији промењен статус земљишта ступањем на снагу планског документа (који га је одредио као грађевинско земљиште), то је предлагачу новчана накнада одређена у складу са стварним статусом експроприсаног земљишта. У ревизији се оспорава висина накнаде односно утврђено чињенично стање засновано на налазу и мишљењу судског вештака, што није разлог за посебну ревизију чија је дозвољеност условљена испуњењем услова прописаних у члану 404. став 1. ЗПП. Осим тога, начином утврђења тржишне вредности непокретности у овом случају није одступљено од правног схватања о одређивању висине накнаде за грађевинско земљиште, израженог у бројним одлукама ревизијског суда и Уставног суда, да суд приликом одређивања висине накнаде није везан искључиво проценом Пореске управе, већ је овлашћен да изведе доказ вештачењем и висину накнаде одреди применом критеријума који су вештачењем узети у обзир при утврђењу тржишне вредности конкретне непокретности.

Из изнетих разлога, оцењено је да нису испуњени законом прописани услови да се прихвати одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној и на основу члана 404. став 2. ЗПП одлучено је као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије противника предлагача у смислу члана 410. став 2. тачка 5, у вези члана 420. ЗПП и члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку, Врховни суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 27. став 2. Закона о ванпарничном поступку, прописано је да је у поступку у коме се одлучује о имовинско-правним стварима ревизија дозвољена под условима под којима се по Закону о парничном поступку може изјавити ревизија у имовинско-правним споровима, ако овим или другим законом није друкчије одређено.

Према члану 403. став 3. ЗПП, ревизија није дозвољена у имовинско-правним споровима, ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Списи предмета органа Градске управе Града Краљева достављени су суду ради одређивања накнаде за експроприсану непокретност дана 10.08.2020. године. Вредност предмета спора је износ од 2.156.384,06 динара, што према средњем курсу НБС на дан 10.08.2020. године (1 евро = 117,5720 динара) представља динарску противвредност 18.340,96 евра.

Како у конкретном случају вредност предмета спора побијаног дела правноснажног решења не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан покретања поступка, то ревизија противника предлагача није дозвољена по члану 403. став 3. ЗПП.

Из изнетих разлога, на основу члана 413. у вези члана 420. ЗПП и члана 30. Закона о ванпарничном поступку, одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Јелица Бојанић Керкез, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић